Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Rajko, prijatelju, otvorio si rudnik zlata sa tom temom o upoznavanju.
Moja baka Anđelija se „zabavljala” (ma šta se pod tim podrazumevalo na početku dvadesetog veka) sa znamenitim srpskim slikarom Urošem Predićem. Kako bilo, po njenim rečima, on je pokušao da je „poljubi u haustoru kao služavku” pa je veridba raskinuta. Ubrzo potom se upisala na časove plesa i okretnih igara koje je držao moj deda.
Ispostavilo se da je Boško mnogo manje navalentan, moguće i prepreden, pa se baka ubrzo udala za njega, rodila mu trojicu sinova, nakon čega se deda zaljubio u izvesnu Vesnu iz Zagreba, odselio se tamo, brinuo se o njene dve ćerke sve dok ga Vesna nije šutnula pa se on, pokunjen posle rata vratio u Beograd.
Do kraja života je stanovao u nekakvoj devojačkoj sobici u okviru velikog stana u Francuskoj ulici u kome su živeli silom naseljeni posleratni beskućnici. Baka ga je, doduše, primala na zajedničke porodične obede (mi smo takođe stanovali u zajedničkom stanu u Ulici carice Milice) ali nije govorila sa njim i pominjala ga je pod pseudonimom ONAJ.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
