Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” pisaće svakog ponedeljka o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama…
***
Dragi Rajko,
Tebe za Njujork vezuju uspomene na Maka i Bojanu, a mene na Gorana Milića. Ako se sećaš, te 1984, kada smo ti i ja bili nešto kao gostujući profesori na Kolumbija univerzitetu, Goran je bio dopisnik Televizije Beograd iz Amerike i družili smo se tu i tamo. Bio je već duže u Velikoj jabuci, sa ženom koja je već bila dosta bolesna i kojoj je on, pretpostavljam, u tom gradu tražio leka.
Ja sam ga dobro poznavao još iz Beograda, on je u mom gradu bio najveća moguća televizijska zvezda, profesionalno i privatno beskrajno šarmantan, rado viđen na svim mestima na kojima se događalo nešto bitno. Imao je, tada nisam još to znao, i nekoliko slabosti, kao što su alkohol i sklonost ka kocki. Nisam nikada pio ali s vremena na vreme sam, sasvim bezuspešno, pokušavao da učestvujem u poker partijama u kojima sam redovno gubio pare, pa sam se od kocke na vreme odučio.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
