Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” pisaće svakog ponedeljka o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama…
***
Dragi Rajko,
Ljilja upravo čita knjigu tvoje majke “Sjećanja”. Oduševljena je. U stvari, nisam naišao na osobu koja je pročitala tu knjigu a da nije bila pod utiskom svedočenja o golootočkim mučenicima. Lepo je kada ti mama ostavi nešto tako, za sva vremena. Ona je očigledno verovala rečima. Verovatno je smatrala kako je to najbolji trag koji možeš ostaviti za sobom. Kao što reče Bulgakov: “Rukopisi ne gore.”
Moja majka je verovala ljudima. I ne samo to, verovala je i medijima. Jednom mi je rekla: “U novinama piše da radiš film o Golom otoku.” Ja sam odgovorio: “To je otpalo, ne snimam ga.” A ona: “Ali piše…” Ja sam bio nervozan: “Mama, ja ti kažem da ne snimam taj film!” Ona je, međutim, i dalje gajila nadu da novine ne lažu: “Ali, kako, kad piše…”
Sledeći put je rekla Tiki Staniću: “Goran snima film o Golom otoku. Za tebe ima tu sigurno neka uloga.” Tika je to ozbiljno shvatio i jedno vreme računao kako će ga taj film izvaditi iz finansijskih problema.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
