Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” pisaće svakog ponedeljka o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama…
***
Dragi prijatelju,
hteo bih da sa tobom razmenim jedno čudno, za mene značajno iskustvo, koje sam nekada davno doživeo i zapisao kao važno. Evo šta piše u toj zabelešci, staroj preko dvadeset godina:
Nazvao me je Kića, moj brat. Nisam ga video dugo, nekoliko meseci možda. Predložio mi je da se malo družimo. Nagovorio me je da u nedelju odemo na izlet i posetimo Zlotsku pećinu. Nas dvojica i Kićin drug Aran, takođe ljubitelj avantura, putovali smo automobilom nekih dva i po, tri sata i najzad se zaustavili na kraju puta, u bukvalnom smislu te reči.
Naime, nekoliko kilometara posle mestašca Zlot, ispred malog motela, smeštenog na obali veštačkog jezerceta, asfalt se, jednostavno, završavao. Odatle se dalje moglo jedino pešice. Iz automobila smo izvadili malo opreme (i Aran i Kića su strastveni planinari) i krenuli uzbrdo. Usput sam saznao da se penjemo planinom Južni Kučaj. Dan je bio prekrasan i mi smo, i pored toga što je bio kraj novembra, hodali samo u majicama.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
