Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Dragi Rajko,
Podsetio si me svojim poslednjim pismom na veliku utopiju koju si zamislio, napravio i okončao u Motovunu, na jednom od najboljih filmskih festivala na kojima sam bio.
Što se tiče Maverick nagrade koju sam tamo pre neku godinu dobio, ona predstavlja veoma važnu stavku u mojoj borbi sa prolaznošću stvaralačke snage, želje, slobode, ako hoćeš. Nalazi se na počasnom mestu ovde u mome stanu. Ostalih nagrada nema ali Maverick stoji pored televizora.
Možda nešto detaljnije o temi smisla stvaranja. Pre desetak godina sam, naime, napunio kontejner za smeće ispred moje zgrade gomilom nagrada koje sam tokom karijere dobijao, uveren da se ne sme živeti od uspomena i priznanja koja ne predstavljaju ništa više od krasnopisom ispisanih papira ili užasnih skulptura od gvožđa, stakla ili plastike.
Štaviše, otišao sam kod prijatelja psihijatra i upitao ga (već sam bio u šezdesetim) da li je kasno da započnem nešto novo u životu. Upitao me je na šta mislim.
Iskoristite veliku letnju akciju i čitajte Velike priče
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
