Borba protiv mraka važnija je od svetlosti na kraju tunela

Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.

***

Dragi Rajko,

Vidim da se približava Sudnji dan, makar što se tiče moje malenkosti. Krenuli su na mene teškom artiljerijom kojom upravlja Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i, očito, glavni ideolog mafije na vlasti. Na jednom od njihovih porno televizijskih kanala izjavio je kako se moja majka kurvala sa gestapovcima za vreme rata?! Da ne bih ulazio u dijalog sa tim bolesnim umom, nisam ništa odgovorio. Ali ono što u ovoj kanonadi koja je uperena u mene postaje jasno jeste pokušaj da me oteraju iz zemlje, iz grada u kome smo rođeni moji dedovi i bake, roditelji i ja, da me učine izbeglicom.

To će im, svakako, jako, jako teško uspeti. Pre svega zato što ja nisam nikakav miš koji strepi za svoju kožu a, zatim, što nalazim da svaki časni čovek mora naći snage da se suprotstavi nadirućem fašizmu. Reći ćeš da su mnogi misleći ljudi u sličnim okolnostima bežali u privremeno sklonište ali meni moje godine i prokleti inat ne dozvoljavaju da pribegnem takvom rešenju. Ja, ipak, ostajem ovde sve dok se u mraku mog haustora ne pojavi neko i ko će obaviti ono što je krajnja namera poremećenog četničkog vojvode.