Istorijske lekcije Milana St. Protića: Sudar generala iste vojske

Zašto ljudi ratuju?

Ratovi se vode za posede i bogatstva, iz ljudske sebičnosti, pohlepe i mržnje. Otkad postoji čovek, postoji i rat. U neraskidivoj vezi ljudske težnje za osvajanjem, vlasništvom, dominacijom. I nasiljem, nasumičnim ili organizovanim, kao sredstvom da se ta težnja ostvari.

Ali zašto?

Po Frojdu, zato što je takva ljudska priroda.

Sudbina vojnika je obično pravolinijska i predvidiva. Izbor vojničkog poziva diktira sistematsko napredovanje u činu, služenje na svakojakim karaulama, zapovedništvo nad trupama od manjih ka većim, rešavanje taktičkih zadataka, sprovođenje starešinskih komandi i dr. Jednom reči – princip subordinacije. I princip discipline.

Vojnik se čitavog života sprema za rat. Uče ga da brani svoj narod i svoju otadžbinu, da se bori do poslednje kapi krvi, da u bitke ulazi srčano i viteški. Da pogibiju zove gubitkom, netrpeljivost – patriotizmom, kolektivizam – jedinstvom.

U vojsci se vežba strogost i pokornost. Nema pitanja, preispitivanja, prava na neslaganje. Najbolje su, zato, ideološke vojske: povinovanje iz ubeđenja.

U vojsku se ulazi rano, što ranije. Vojnikovo je da razume, prihvata i izvršava naredbe pretpostavljenih. Stroga hijerarhija obezbeđuje funkcionalnost i efikasnost, ali i bespogovornu poslušnost.

Dočim, ponekad se dogodi da general počne da misli svojom glavom. Da skine uniformu, odbaci epolete i izabere drugačiji put.

Ovo je priča o dvojici takvih generala. Jedan je postao državnik, drugi odmetnik. Obojica Francuzi, bili su pitomci iste akademije i oficiri iste vojske. Saborci u dva svetska rata. I još dvadesetak godina posle. A onda su naperili cevi jedan na drugog. Zbog suprotnih pogleda na naciju, državu i budućnost.

Njihov je rat trajao kratko. Okončao se trijumfom starijeg i jačeg. Poraženi je izveden pred preki sud, ali ne i pred streljački vod. S njegovim porazom sahranjena je i kolonijalna Francuska. Sahranio ju je onaj prvi: čovek koji je, više od svega i svih, voleo Francusku.