Bio je toliko mističan, pogotovo u ono vreme, da su ga filozofi koristili kao primer za preispitivanje božje volje. Dovoljno upečatljiv da su se o njemu komponovale ode, da mu je posvećen gotik-metal album, i da se pojavio u azijskoj igrici. Ogromnih razmera i posledica, tolikih da je na njemu moderna seizmologija otpočela svoj razvoj.
Zapisi i predanja jedne zemlje, iz vremena kada je njen kralj marširao na slonu koji je iz surle prskao vodom inače veseo i razdragan, a ovim povodom preplašen narod – navode ovaj događaj kao veliki znak i kaznu. Bila je to važna prekretnica za život u ovom gradu.
Pogođeni su, pisalo se, i okolni gradovi. A dokumenta drugih zemalja, i kontinenata svedoče da se Veliki zemljotres u Lisabonu – 1. novembra 1755. godine, osetio na celom Pirinejskom poluostrvu, ali i u severozapadnoj Africi, pa čak i u Brazilu.
Istina, taj potres, i sve što je sa sobom doneo i promenio, bio je dovoljno egzotičan da inspiriše čak i nastanak ovog teksta, četiri veka kasnije.
Pre ovog zemljotresa… Lisabon je bio potpuno drugačiji.
Vekovima pre nego što je postao imperija, još dok nije ni Amerika bila otkrivena, niti se potencijalno znalo kakvog je oblika Zemlja uopšte, a kamoli kako izgleda mapa sveta, znalo se samo to, otprilike, da je ovaj grad po nečemu poseban.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
