Prvi deo feljtona zasnovan na knjizi “Trst ne damo! – Jugoslavija i Tršćansko pitanje 1945-1954.” italijanskog istoričara Federika Tenke Montinija (objavljeno u izdanju Akademske knjige). Svi nastavci dostupni OVDE.
***
Za brojne generacije (nekadašnjih) Jugoslovena, asocijacija na Trst su Ponteroso, jeftina zapadnjačka roba, na prvom mestu farmerke, a tek u pričama onih najstarijih Jugoslovena mogla je da se nađe simbolika jedne velike, pomalo i zaboravljene borbe za “nešto naše koje ne damo”, sve dok poslovično, naravno, “tuđe nećemo”.
Da diplomatsko-politička borba za Trst koju je vodila novoformirana socijalistička Jugoslavija skoro čitavu deceniju – od ulaska jugo-partizana u sam grad Trst 1945, pa sve do sporazuma o podeli teritorija 1954. godine – može da se svrsta u zaboravljene, može se najlakše proveriti kroz nekoliko kontrolnih pitanja: ko je pobedio u ovoj borbi? Šta su bile početne pozicije, a šta zacrtani ciljevi zainteresovanih strana, odnosno Italije i Jugoslavije?
Za krilaticu “Trst je naš” svi znaju, ali malo je onih koji znaju odgovore na ova bazična pitanja, a kamoli da imaju neke dublje uvide u ovo složeno geopolitičko pitanje kroz koje se prelamala i kreirala nova slika sveta posle Drugog svetskog rata.
Pitanje Trsta – a ovde nije reč samo o gradu Trstu, već o širokom pojasu koji obuhvata celu današnju slovenačku obalu, jedan deo Istre koja se danas nalazi u Hrvatskoj uključujući Pulu, koja je pod jugoslovenskom kontrolom tek od 1947. godine – koristilo se kao oruđe u začecima Hladnog rata, baš kao što se koristilo kao adut u sukobu Tita i Staljina, koristili su ga i za izbore u Italiji, čak i za poneke lokalne, a koristilo se i u odmeravanju snaga Amerike, Engleske i Francuske…
Toliko su se se razni interesi tu preplitali da je ponekad delovalo da se to pitanje nikada neće rešiti, baš zato što nikome ne odgovara da se reši kada može da se koristi u nekim drugim pitanjima.
Gotovo celu deceniju na papiru je postojala Slobodna Teritorija Trsta, koju su podeljeno kontorliasale američko-britanske snage s jedne, i jugoslovnske snage sa druge strane a u kojoj se odvijao neki specifičan život – štampao se, na primer, neki novac koji se zvao “jugoslovenska lira”, Trst je imao fudbalske klubove koji igraju i italijansku i jugoslovensku ligu, a koji su politički promovisani u najjača takmičenja, neki ljudi su živeli u Zoni B, a radili i zarađivali u Zoni A…
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
