Istorija

Tata, moram da te pitam nešto važno

Tako se odjednom, u jednom sićušnom trenutku istorije, završilo moje bezbrižno detinjstvo i na silu sam uvučena u niz događaja koji su bili previše uznemirujući da bi jedno četvorogodišnje dete moglo da ih razume. Godinama kasnije tragaću za sopstvenim identitetom, koji mi je tako neočekivano otet u tamnoj i nemilosrdnoj noći 27. marta 1941. godine

Knez Pavle i Jelisaveta Karađorđević
dec 27 2024, 05:15

Podeli

Prvi deo feljtona “Ispovest kneginje Jelisavete” baziranog na njenoj autobiografiji “Tamo daleko” (objavljeno u izdanju “Vukotić media”). Uz dozvolu izdavača donosimo vam najinteresantnije delove. Sve objavljene nastavke čitajte OVDE.

– Tata, moram da te pitam nešto važno.

– Izvoli, dušo, slobodno pitaj…

– Tata, rekao si mi šta se dogodilo u Jugoslaviji, ali sam na radiju čula da govore ružno o tebi, a jedna devojčica mi je kazala da si ti nacista. Zašto smo mi ovde u Africi i kada ćemo da idemo kući?

– Piksi, znam da ti nedostaje kuća, samo mi sada moramo da ostanemo ovde. Ali ako budeš mirno sedela i slušala me, pokušaću da ti ispričam šta se dogodilo. Možda nećeš sve sada razumeti, ali potrudi se da zapamtiš moje reči, pa će ti jednom istina biti mnogo jasnija…

Ovako svoju autobiografiju počinje kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, namesnika/regenta Kraljevine Jugoslavije koji je sa prevratom 27. marta 1941. proteran iz Jugoslavije, sa porodicom.

***

Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka. Moj otac je bio knez Pavle, koji je u periodu od 1934. do 1941. godine bio regent Jugoslavije. Kralju Petru II je bilo samo 11 godina kada je njegov otac kralj Aleksandar pao kao žrtva atentata u Marselju 9. oktobra 1934. Tako je moj otac postao regent i Petrov staralac do njegovog punoletstva, koje će nastupiti u septembru 1941.

Moja majka je bila prelepa grčka princeza Olga, koja je uvek bila divno obučena. Moj otac je obično nosio belu uniformu i bio je veoma zgodan.

Imala sam mnoštvo igračaka kojima sam mogla da se igram, a plišane mede su mi uvek bile draže od lutaka. Jedna od mojih omiljenih živih životinja bio je veliki beli rundavi ovan, koji je živeo u vrtu Belog dvora. Obožavala sam da guram prstiće u njegovo krzno i posmatram kako se moji prsti gube u beskrajnim vunenim pramenovima. Provlačila sam prste kroz njegove kovrdže i češkala mu leđa, a on je po svemu sudeći u tome uživao. Takođe sam volela da sedim na majčinoj bundi i da iz nje pokušavam prstima da iščupam pramenove krzna.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price