Treći deo feljtona “Ćerka kralja Petra” , baziran na knjizi “Jelena Karađorđević (memoari ćerke kralja Petra) – Poslednji svedok” (izdavač: Vukotić media).
Sve objavljene nastavke feljtona o svedočanstvu Jelena Karađorđević, ćerke kralja Petra i jedine pripadnice carske porodice Romanov koja je preživela internaciju na Uralu posle Oktobarske revolucije – čitajte OVDE.
***
Uskoro je nastupio Vaskrs, tužni Vaskrs 1917. godine. Muž i ja smo odlučili da odemo u Carsko Selo kako bismo carskoj deci odneli tradicionalna vaskršnja jaja. Uzalud. Poštujući naloge Kerenskog oficir službe nam nije dozvolio da uđemo u dvorac, ali je ipak pristao da preda jaja onima kojima su bila namenjena. Sigurno je to i učinio, jer nam je sutradan carica javila da nam se zahvaljuje na tome što smo mislili na nju i na decu.
Upravo tada je revolucionarni komitet po svojo volji istakao crvenu zastavu umesto carskog barjaka koji se vijorio iznad dvorca. Muž i ja smo istog časa odlučili da napustimo Pavlovsk i da se zajedno s decom vratimo u Mermerni dvorac u Sankt Peterburgu. Osim toga, upravo samo saznali da je carska porodica po nalogu Kerenskog odvedena u Toboljsk. Dakle, ništa nas nije zadržavalo u Pavlovsku i mi smo istog dana otputovali.
Trocki šalje u progonstvo
Tako smo Oktobarsku revoluciju dočekali u Sankt Peterburgu i našli smo se u Mermernom dvorcu onoga dana kad je na njega palo nekoliko plotuna ispaljenih s krstarice „Aurora“ po odredima Kerenskog. Duga zima se odužila u užasima meteža kad nas je u februaru 1918. godine ministar Spalajković obavestio da sve diplomatske misije napuštaju Sankt Peterburg i predložio nam je da s članovima srpske diplomatske misije odemo u Finsku, Švedsku ili Murmansk.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
