Zvali su je toliko puta prijatelji sa silnim aplikacijama na kojima se meri sve od kilometraže do uspona, naboja i napora, od kvaliteta podloge i preskakanja srca, prijatelji koji su odavno trčali svoje maratone u Njujorku i Sao Paulu, ali njoj se nikako nije trčalo u grupi.
Još jedna sekta. Salsari. Planinari. Ona je volela da trči sama i kada bi je neko pitao navela bi nekoliko razloga. Jedan od njih sigurno bi bio taj što je strašno teško pričati i trčati u isto vreme. Nije htela da bude deo trkačke grupe i zbog toga što se, iako je trčanje sada za nju bilo uživanje, sećala perioda kada je tek počela da se time bavi.
Bila je debela tinejdžerka i za nju je bilo kakva fizička aktivnost bila robija, nešto što mora da radi da bi skinula šlauf oko stomaka, punog štrudli i čvaraka.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se