Srpska crkva, tradwives i tuga za Jugom u Tenesiju

1. TRADWIVE-ing the U.S.

Svi smo čuli za tradwives (tradicionalne žene). Internetom se trendovi šire brže nego tračevi na hodnicima srednjih škola ponedeljkom.

Verujem da ne postoji više niko ko nije aktivan korisnik TikTok-a ili Instagrama, a da ne zna za novopopularizovani koncept konzervativne devojke koja se udala, odlučila da posveti život mužu, proučavanju Svetog pisma, grupama koje služe za pažljivo iščitavanje Svetog pisma i vaspitavanju desetoro dece. Vrednosno gledano, ja zaista nemam ništa protiv.

Mislim da je „prosvetljivanje“ u pojedinim (akcenat na pojedinim, uglavnom zapadnjačkim i belačkim) feminističkim diskursima jedno od najvećih nasilja nad kulturom i slobodom žene. Smatram da nametanje „emancipacije“ pod krinkom spasavanja „nemoćnih“ krije mnogo više arogancije i narcisizma nego što zapravo čini dobro, kao i svaki spasiteljski kompleks koji neminovno ima za cilj preuzimanje kontrole – u ovom slučaju, od patrijarhata, a u ruke, obično, izrazito privilegovanih žena.

No, to su već opšta mesta o kojim dosta dugo pišu i promišljaju razne žene i intelektualke mnogo pametnije od mene, a koje sam čitala u životu i od njih naučila koješta o društvu i feminizmu. Ali da li sam zaista?

Hajde da se vratimo na temu. Dakle, tradwives.