Svetla i mračna “ženskost”: Kako je žena ženi postala vuk?

Godinama sam puštala rijaliti dok sam pravila ručak, čisto da bih čula neke glasove u pozadini i time umanjila svoju usamljenost. Tog dana sam odlučila da prestanem sa tom navikom, i ne sanjajući da ću, potpuno slučajno, nabasati na sve ono od čega sam bežala u svojoj odluci da se odvikavam od rijaliti programa. Tog dana sam htela da pobegnem od moralizma, tipizacija, dihotomija i crno-belog sagledavanja ličnosti kojim je rijaliti kultura vična. Tog dana sam naletala na upravo isto to, samo sa druge strane Jutjuba.

U svojoj potrazi za sadržajem koji nije rijaliti, prvi kanali na koje sam nabasala bili su kanali američkih influenserki o različitim fenomenima sa Tiktoka. Nekada sam znala da pogledam neki od tih kanala (pogotovo kad bi se ticao tema kojim se u pisanju bavim, a koje su vezane za telesnu dismorfiju i kritički stav prema kulturi dijeta i perfekcionizmu tela) i nekada mi je to dosta prijalo, pa sam, podučena pozitivnim iskustvom, odlučila da nastavim u tom pravcu. Jedan video mi je začuđujuće brzo privukao pažnju, pošto je u sebi sadržao dve reči koje su se činile zanimljivim: light femininity (svetla ženskost) i dark femininity (mračna ženskost). Nije mi bilo teško da shvatim, otprilike, šta ti pojmovi podrazumevaju. Znala sam mesecima da je Tiktok zajednica preterano opsednuta Jungom (ili pseudo-Jungom, to već ne mogu da tvrdim), pa mi se činilo da će i ovaj video, a sa njim i trend, ići u pravcu arhetipa. Ili, u malo nepromišljenijem ili banalnijem slučaju, da je u pitanju još jedna od identitetskih supkultura kojim deca ovih dana pripadaju. Ispostavilo se da svetla i mračna ženskost podrazumevaju i arhetip i supkulturu sa svim psihološkim i društvenim implikacijama koje su im pripadajuće. Blago povišeni glas prelepe Afroamerikanke sa snimka ubrzo me je uputio u oba koncepta, u oba polariteta ženske pseudorealnosti.