Turizam je sa stanovišta sociologije višestruko zanimljiv – kao fenomen, kao manifestacija socijalne pokretljivosti i, napose, kao kulturni događaj. U turističkoj sferi očituju se promene društvenih statusa i uloga, društvena kontrola prostorne pokretljivosti, socijalna stratifikacija putnika i korišćenje slobodnog vremena u birokratizovanom društvu. Sociolog povezuje socijalnu svakodnevicu i nove obrasce društvene promene, a u slučaju turizma ukazuje na socijalne mehanizme pomoću kojih se turista integriše u određenu sredinu.
Turizam naročit uspon doživljava u vremenima kada kulturna komunikacija postaje slobodna u globalnim razmerama, tj. kada kultura prestaje biti prepreka i postaje glavni most međunarodne saradnje.
Ovoga puta turizam će intencionalno biti analizovan sa stanovišta sociologije kiča, a fenomenološki iz perspektive integralne sociologije kulture. Isprazna teorijska naklapanja i razne proizvoljnosti najsigurnije će se izbeći ako se krene od ispitivanja realnih istorijskih i socijalnih činjenica vezanih za turizam (“Ne mora se živeti, ali se mora ploviti”, govorili su stari Grci).
Izvore turizma treba tražiti u uslovima povećane produktivnosti, naročito u industrijskom društvu. Ne samo sociološki, već i zdravorazumski gledano, veća produktivnost koja je povezana s tehnološkim napretkom omogućila je razvoj dokoličarskih klasa i povećala sredstva za putovanje. Turizam se javlja onda kada ljudi počinju da koriste dostupna sredstva saobraćanja kako bi putovali u slobodnom vremenu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
