Pretpraznična depresija

Sve tekstove Steva Grabovca pročitajte ovde.

***

JA, AUTSAJDER
(jedan mali roman)
(13)

Svako je vrijeme obilježeno ludošću. Ali, dok smo u matici,

mi ne vidimo svu njegovu grotesknost. Tek u starosti, kada nam

i naše trajanje poprimi takav vid, u stanju smo da

svog vremena sagledamo pravo lice.

(Živojin Pavlović)

Bio je petak i bilo je četiri po podne. Mrak je uveliko pao, ranije se smrkava, dani su sivi i tmurni. Sjeo sam za svoj laptop s namjerom da pišem novi tekst za Velike priče. Pripalio sam cigaretu koju sam smotao malo prije. Mislio sam da napravim kratku rekapitulaciju protekle godine. Uostalom, počeo sam da pišem o stvarima koje su mi se desile. Da ih zabilježim dok se nisu zaboravile. Izgledalo je jednostavno; prosto sam odlučio da više ne kasnim i da ne šaljem tekstove u zadnji čas. Imam cijeli neradni vikend pred sobom. Vrijeme svakako nije obećavajuće, jedino što mogu je sjediti u sobi, čitati ili gledati filmove. Pa bolje da nešto od tog vremena iskoristim za pisanje.

Sedam dana kasnije, evo me sjedim u kancelariji, petak je prije podne, dan je tmuran i siv. Hladno je napolju, ovdje se čuje zujanje klima-uređaja i koliko-toliko je prijatno. I dalje u mom laptopu stoji otvoren prazan word dokument. Sedam dana tako. Nisam napisao nijednu riječ. Sve sam nešto počinjao, ali ništa nisam dovršio.