Globalna finansijska kriza koja je izbila septembra 2008. bila je najveća kriza sa kojom se svet susreo od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Uzroci su kompleksni i većini javnosti nevidljivi, ali su posledice bile teške i vidljive – milioni su izgubili domove, poslove i egzistenciju, svetska proizvodnja i trgovina su značajno pale. Nažalost, posledice ove krize se osećaju i danas.
Da bismo razumeli uzroke ovog sloma, nakratko ćemo se vratiti u oktobar 1929. kada je kolaps berze u Njujorku utro put najvećoj finansijskoj krizi koju je svet do tada doživeo. Velika depresija je zahvatila čitav zapadni svet i trajala je sve do izbijanja Drugog svetskog rata kada je u pogon puštena ratna industrija. Kako bi se razorne finansijske krize poput ove ubuduće izbegle, američka administracija je uvela niz regulatornih mera koje su postale obavezujuće za banke i sve učesnike na finansijskim tržištima. Dva zakona koji su važni za našu analizu su Regulation Q u okviru Banking Act-a iz 1933 i 1935. i Glass-Steagall Act iz 1933. Regulation Q je nametnuta sa ciljem da se ograniči konkurencija između banaka za potencijalne depozitare jer je smatrano da bi to moglo da dovede do prevelikih troškova zaduživanja pa samim tim i do ugrožavanja profitabilnosti i stabilnosti banaka – drugim rečima, plafonirana je kamatna stopa koju banke odobravaju na primljene depozite (pasivna kamatna stopa) i kamatna stopa po kojoj odobravaju kredite (aktivna kamatna stopa).
Glass-Steagall Act-om iz 1933. se zbog prevelikog rizika poslovanja odvojilo komercijalno bankarstvo (banke su imale pravo da poseduju državne obveznice u svojoj aktivi) od poslovanja na tržištima kapitala (trgovina različitim hartijama od vrednosti), odnosno od investicionog bankarstva i poslova osiguranja. Takođe je ovim zakonom bilo zabranjeno komercijalnim bankama da u svom posedu imaju akcije (vlasničke hartije od vrednosti) velikih korporacija.
Početkom 1980-ih, nakon dva naftna šoka i prateće visoke inflacije, FED (Federal Reserve System – američka centralna banka), prelazi na politiku izrazito visoke referentne kamatne stope (preko 20%) što je znatno ugrozilo profitabilnost komercijalnih banaka – depozitari su počeli da traže alternative koje nude veće prinose od plafoniranih pasivnih kamatnih stopa i u isto vreme je počelo da se razvija tržište komercijalnih papira što je omogućilo korporacijama da dođu do neophodnih sredstava bez posredovanja komercijalnih banaka.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
