Globalna finansijska kriza koja je izbila septembra 2008. bila je najveća kriza sa kojom se svet susreo od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Uzroci su kompleksni i većini javnosti nevidljivi, ali su posledice bile teške i vidljive – milioni su izgubili domove, poslove i egzistenciju, svetska proizvodnja i trgovina su značajno pale. Nažalost, posledice ove krize se osećaju i danas.
Da bismo razumeli uzroke ovog sloma, nakratko ćemo se vratiti u oktobar 1929. kada je kolaps berze u Njujorku utro put najvećoj finansijskoj krizi koju je svet do tada doživeo. Velika depresija je zahvatila čitav zapadni svet i trajala je sve do izbijanja Drugog svetskog rata kada je u pogon puštena ratna industrija. Kako bi se razorne finansijske krize poput ove ubuduće izbegle, američka administracija je uvela niz regulatornih mera koje su postale obavezujuće za banke i sve učesnike na finansijskim tržištima. Dva zakona koji su važni za našu analizu su Regulation Q u okviru Banking Act-a iz 1933 i 1935. i Glass-Steagall Act iz 1933. Regulation Q je nametnuta sa ciljem da se ograniči konkurencija između banaka za potencijalne depozitare jer je smatrano da bi to moglo da dovede do prevelikih troškova zaduživanja pa samim tim i do ugrožavanja profitabilnosti i stabilnosti banaka – drugim rečima, plafonirana je kamatna stopa koju banke odobravaju na primljene depozite (pasivna kamatna stopa) i kamatna stopa po kojoj odobravaju kredite (aktivna kamatna stopa).
Glass-Steagall Act-om iz 1933. se zbog prevelikog rizika poslovanja odvojilo komercijalno bankarstvo (banke su imale pravo da poseduju državne obveznice u svojoj aktivi) od poslovanja na tržištima kapitala (trgovina različitim hartijama od vrednosti), odnosno od investicionog bankarstva i poslova osiguranja. Takođe je ovim zakonom bilo zabranjeno komercijalnim bankama da u svom posedu imaju akcije (vlasničke hartije od vrednosti) velikih korporacija.
Početkom 1980-ih, nakon dva naftna šoka i prateće visoke inflacije, FED (Federal Reserve System – američka centralna banka), prelazi na politiku izrazito visoke referentne kamatne stope (preko 20%) što je znatno ugrozilo profitabilnost komercijalnih banaka – depozitari su počeli da traže alternative koje nude veće prinose od plafoniranih pasivnih kamatnih stopa i u isto vreme je počelo da se razvija tržište komercijalnih papira što je omogućilo korporacijama da dođu do neophodnih sredstava bez posredovanja komercijalnih banaka.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
