Od “Kviskoteke” i “Slagalice” do “Uhvati zeca”: Zašto toliko volimo kvizove?

Zašto nas toliko opčinjavaju kvizovi? Tačan odgovor sigurno zna Predrag J. Marković, legendarni pobednik “Kviskoteke”, koji je za portal Velike priče osmislio novi izazov – kviz “Uhvati zeca“. Svakog dana očekuje vas novi set pitanja – a zbog čega vam je to malo, objasniće vam autor upravo u tekstu koji sledi…

Sama ideja kviza ugrađena je u osnove naše civilizacije. Svi kvizovi se zasnivaju na ideji da postoji odgovor na pitanje koji može da promeni život. Taj odgovor je ponekad plod dovitljivosti a ne samo nagomilanog znanja. U jednom od utemeljivačkih evropskih mitova, onom o Edipu, junak postaje kralj Tebe kada odgovori na Sfingino pitanje. Bilbo Bagins ulaže život u igru odgonetanja sa Golumom. U oba ova slučaja, pitanja i odgovori su više dosetke nego odraz znanja. U romanima Dena Brauna i filmovima o Indijani Džonsu, odgovori su plod velike učenosti, a uzbudljivi su jer ih junak daje usred neke velike avanture.

Ovde smo naveli sve sastojke dobrih kvizova. Dobro pitanje je spoj znanja i dovitljivosti. Dobar kviz pravi uzbudljivu atmosferu u kojoj junak-odgovarač rešava zagonetku. Elektronski mediji su stvorili kvizove kakve danas poznajemo. Pab kvizovi ili “noći trivije” nastali su tek sedamdesetih godina. A kvizovi su ostali najžilaviji televizijski žanr. Za skrinejdžere, generaciju koja gleda ekrane telefona i kompjutera, ali ne i TV program, kvizovi su ostali jedini televizijski sadržaj koji još uvek prate.

Kvizovi su ostavili duboki trag u masovnoj kulturi sveta. Na primer, u jeziku. Fraza “Pitanje za 64.000 dolara”, koja opisuje najteže pitanje, ušla je u američki žargon iz istoimenog TV kviza, koji se pak razvio iz radijskog kviza “Pitanje za 64 dolara”. Kod nas su izrazi “osoba A”, “Kvisko”, “pomoć prijatelja”, nadživeli kvizove u kojima su nastali i za po nekoliko decenija. Kviz je tema i jedne epizode “Alana Forda” pod naslovom “Sve ili metak”. Takmičar je naravno Bob Rok. Postoje i filmovi koji se bave kvizovima.