Nakon poziva na normalizaciju odnosa unutar Srbije između nas koji imamo različita politička uverenja o pitanjima koja se odnose na budući pravac razvoja društva, otvorilo se pitanje šta bi značila, odnosno šta bi podrazumevala ta normalizacija. Veoma različita tumačenja mogućih značenja normalizacije naših odnosa unutar Srbije su možda dovoljan razlog da o tome treba da razgovaramo. Činjenica da nismo sigurni šta bi podrazumevali “normalni” odnosi može da ukazuje da smo izgleda izgubili ili razgradili jedan važan oslonac za dobro društvo. Međutim, da li je sve to dovoljan razlog za tekst na tu temu?
Onda je započelo prolećno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije. Već sama činjenica da se kalendar Narodne skupštine u odnosu na kalendar po kojem svakodnevno živimo razlikuje više nego julijanski i gregorijanski kalendar bila je indikativna. U našim životima je bila sredina aprila, a za Narodnu skupštinu taj dan je bio 1. mart. Međutim, kada smo čuli na koji način se predsednik većinske poslaničke grupe obraćao poslanicima iz opozicije, nevolje sa datumom su postale nebitne.
Pošto smo se navikli na veoma nizak nivo komunikacije i veoma visok nivo nepoštovanja između predstavnika građana u Skupštini, možda ne bi ni trebalo da se čudimo. U prethodnim zasedanjima i raspravama već smo mogli da svedočimo da poslanici vladajuće koalicije sistematski vređaju, ponižavaju, etiketiraju i targetiraju poslanike koji predstavljaju građane drugačijeg opredeljenja. Navikli smo se. Možda više i ne primećujemo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
