Ništa ne nervira ljude kao kad im kažu da se “naoružaju strpljenjem”. Ovih dana, to govore svima koji krenu ka beogradskom aerodromu. Ali strpljenje ne može da se pakuje, ne može da se stvori na silu, da stane u džep ili kofer. Hoće ljudi što prije u Grčku, Tursku, Hrvatsku ili Crnu Goru, voljeli bi da mogu i da se teleportuju. Sve je to opravdano, rmbačili su godinu dana da bi otišli na odmor. Nema zezanja sa tim, nema kompromisa. Ljudi su “naoružani stpljenjem” tek kad napune baterije, kad se osunčaju, naspavaju, iskupaju i krenu nazad. Kad se vrate sa odmora, kad sjednu za svoj kancelarijski sto, narednih dana ne može im niko ništa, jer tad pucaju od strpljenja.
Ko leti na relaciji Beograd–Podgorica, sigurno će više vremena provesti na aerodromu nego što traje let. Ček-in, pasoška kontrola, pretres, ukrcavanje, sve to traje znatno duže od leta. Ali rijetko ko tumači avio-kartu kad putuje za Podgoricu. Na kartama su i dalje ispisana tri čudna slova TGD.
Kao da je to šifra koja se provukla, nisu je provalili tokom svih tranzicija i promjena naziva država i gradova. Ta tri slova, naravno da znače Titograd, ali i dalje su ispisana na svim avio-kartama svim ljudima koji putuju avionom za Podgoricu. TGD je zvanična oznaka aerodroma. Veliko je pitanje zašto je to ostalo tako, da li je posrijedi lijenost ili svejednoća. Ili je nešto teže od oboje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
