Spremi doručak, spremi užinu za sve, pospremi posle toga, spremi decu, spremi sebe. Radi. Zaradi. Dođi s posla, spremi jos jedan obrok, spremi posle obroka, stavi prljav veš na pranje, prostri veš, peglaj za sutra, spremi kupatilo, spremi kuću. Spavaj. Vikend je vreme kad se ne radi, ako imaš sreće da ne radiš vikendom. Koristi vikend. Operi prozore, oribaj detaljno kupatila, idi u veliku nabavku, sezonsko spremanje ormara, jednom detetu trebaju patike, drugom treba pribor za likovnu radionicu, vreme im je i za šišanje. Šta ćemo da ponesemo na slavu kod kumova u utorak? Peglaj za ponedeljak. Ponovi. Ništa vanredno nema, bogu hvala.
Kako delimo vreme koje imamo u toku dana? Na radno i slobodno vreme? Koliko bi vredeo sav onaj rad koji obavimo u “slobodno vreme”? Prema istraživanju koje je sproveo UN Women u devedeset država, vredeo bi mnogo. Ukupna godišnja vrednost neplaćenog rada u okviru domaćinstva čini 21,5% BDP-a Republike Srbije. Na prvu loptu to zvuči kao prevelika suma, a da li je zaista? Neplaćeni kućni poslovi obuhvataju održavanje životnog prostora, kupovinu i upotrebu robe koja se koristi u domaćinstvu, brigu o svemu i o svima, upravljanje ličnim i društvenim odnosima.
Kako bi izgledala jedna kuća da niko nikad ne obavlja kućne poslove i da niko nikad ne brine o organizaciji života u porodici? Kako bi izgledala država u kojoj su sve kuće takve? Da li bi postojala? Bez petine BDP-a možda i možemo da opstanemo, ali bez kućnih poslova teško. Zbog čega ih onda i dalje tako malo cenimo?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
