Bliski susret poslovne vrste

Predsednik države razgovarao je poslednjeg dana februara s četvoro studenata i 60 – biznismena. Studente je podsetio da je država preuzela da plaća 50 odsto njihovih školarina, a biznismenima je najavio da je država spremna da subvencioniše 50 odsto investicija kompanijama koje žele da ulažu u “food processing”. Na opasku predsednika MK grupe da je u dilemi da li da gradi novu fabriku za mesnu industriju u koju bi uložio od 80 do 100 miliona evra jer su u Karneksu iskorišćeni kapaciteti, predsednik Srbije replicirao je da je država spremna da daje grantove od 30 odsto za povećanje kapaciteta fabrika za mesnu prerađivačku industriju.

I dok je sastanak sa studentima bio očekivan, sastanak s privrednicima predstavljao je malo iznenađenje (organizovan u poslednji čas) s obzirom na to da je druženje politike i biznisa u tom formatu poslednji put viđeno pre – 11 godina. U maju 2014. godine grupa poslovnih ljudi otišla je “na noge” tadašnjem srpskom premijeru u Palatu Srbija. Ovog puta srpski predsednik (radi se o istoj osobi) pokucao je u stilu “došla maca na vratanca” Privredne komore u želji da čuje šta privrednici imaju da mu kažu.

Niko ga, međutim, nije javno pitao: zašto je čekao do sada? Iako je pre 11 godina izražena žarka želja privrednika za redovnim druženjem s (tadašnjim) premijerom, u proteklih 11 godina format te vrste sastanaka nije upriličen. Naprotiv, bilo je otvorenog neprijateljstva koje se manifestovalo u povremenim političkim hajkama na domaće tajkune i optužbama za korupciju i saradnju s “izdajnicima”, ali i otvorenog nezadovoljstva politikom koja zapostavlja domaće biznismene u privrednom životu zemlje i favorizuje strane investitore i poslodavce.

Ovog puta naspram predsednika, koji je bio tu da “ispunjava želje slušalaca”, sedelo je 60 vlasnika privatnih kompanija koji prave 2,3 milijarde profita, izvoze u 123 zemlje, učestvuju s 26-27 odsto u ukupnom izvozu Srbije, prave 21-23 odsto BDP-a Srbije i zapošljavaju oko 110.000 radnika.