Globalizacija je Sjedinjenim Američkim Državama pomogla da postanu najprosperitetnija nacija u istoriji. Međutim, mnogi Amerikanci se nisu osećali tako, pa su u skladu s tim prošlog novembra i glasali onako kako su glasali. U Beloj kući je sada Donald Tramp, a posledice njegovog predsednikovanja osetiće se širom sveta.
„Došao je red na nas da napredujemo“, izjavio je Tramp 2. aprila u Rouz gardenu, nakon što je najavio sveobuhvatne „recipročne“ carine u rasponu od 10 do 50 odsto za skoro svakog trgovinskog partnera SAD (plus nekoliko nenaseljenih teritorija). Kina, koja je označena kao jedan od „najgorih prestupnika“, pogođena je carinom od 34 odsto, i to pored carine od 20 odsto koju joj je Tramp već uveo u martu, što dovodi do zbira od 54 odsto.
U Japanu, Evropskoj uniji i Južnoj Koreji, da navedemo samo neke od država „prevaranata“ za koje je Tramp rekao da su „pljačkale“ i „silovale“ Ameriku, uvedene su carine od 25%, 20%, odnosno 15%.
„Dan oslobođenja“, kako ga je Tramp nazvao, nije nagovestio kraj globalizacije predvođene Sjedinjenim Državama, već definitivno okretanje Amerike protiv globalizacije. Efektivna carinska stopa na uvoz iz SAD će, praktično preko noći, porasti na preko 22%, odnosno od jedne od najnižih u svetu do ubedljivo najveće. Tako nešto nije viđeno još od početka prošlog veka; ove carine veće su čak i od ozloglašenih Smoot-Hawley carina, za koje se vezuje početak globalnog trgovinskog rata i produbljivanje Velike depresije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
