Novac nije samo muška stvar

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Junsko izdanje pogledajte OVDE.

Pišu Aikiz Dogan & Frederik Lebaron, postdoktorantkinja na Univerzitetu u Ruanu; i profesor sociologije na ENS Paris-Saclay.

***

Upravljanje monetom svakako nije najmanje važna oblast ekonomije koja je vekovima bila rezervisana za muškarce. Ljudi na čelu institucija koje danas nazivamo „centralnim bankama“ – zaduženih ne samo za emisiju novca, već i za krajnje finansiranje celokupnog bankarskog sistema i, što je možda i najvažnije, samih država – odavno se predstavljaju kao mudraci među mudracima. Savremena ekonomska nauka čak je teoretisala potrebu da „centralni bankar“ (bilo pojedinac ili kolegijalno telo) bude u proseku konzervativniji od svojih savremenika kada je reč o stabilnosti cena i makroekonomskim uslovima.

U svakom slučaju, čuvari monetarnog poretka vekovima su bili isključivo muškarci. Kada se to počelo menjati? Godine 2013, povodom smrti Austrijanke Marije Šaumajer, dnevni list Der Standard pripisao je tu promenu upravo Austriji: „Ona je postala prva žena na svetu na čelu jedne centralne banke, 1. juna 1990. Rođena u Gracu 7. oktobra 1931, vrlo rano je počela da se probija u oblasti tradicionalno rezervisane za muškarce. Godine 1956, postala je prva žena koja je pohađala kurs menadžmenta u banci Creditanstalt“ (23. januar 2013).

U stvarnosti, već 1950. godine – dakle četrdeset godina pre Marije Šaumajer – druga žena, Greta Kukhof, preuzela je rukovođenje emisionim institutom novoosnovane Nemačke Demokratske Republike (DDR). Na toj funkciji ostala je osam godina. Prva žena na čelu centralne banke, dakle, nije bila ni bankarka, ni liberalka, ni Austrijanka, već sociološkinja, komunistkinja i Istočna Nemica.