Postoje nedelje koje prođu u znaku varljivog zatišja: tihih ratova za dominaciju u prodaji čipova, birokratskih manevara i berzanskih šumova koji jedva dopiru do naslovnih strana. A postoje i nedelje poput ove za nama. Nedelje u kojima se svet, na trenutak, zaledi u iščekivanju. Nakon sastanka američkog i ruskog predsednika na Aljasci, i razgovora sa ukrajinskim liderom u Vašingtonu, na globalnoj pozornici se pojavio tračak nade da bi se najveći vojni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata mogao privesti kraju. Činilo se da su direktori, investitori i ministri finansija konačno dobili vest koju su čekali.
Ali šta danas uopšte znači dobra vest? Dok su indeksi na evropskim berzama stidljivo ozeleneli, a diplomate merile svaku reč, ekonomska realnost je nastavila da živi svoj, mnogo komplikovaniji život. Umesto mirovnih planova, nedelju su obeležili neočekivano visoki podaci o proizvođačkoj inflaciji, upozorenja o AI balonu koja stižu iz samog srca Silicijumske doline, i tiha panika radnika koji su “veliku ostavku” zamenili “velikim grljenjem” svojih radnih mesta.
Ispostavilo se da, čak i kada se topovi utišaju, mašinerija straha i neizvesnosti nastavlja da radi.
Ova nedelja nade i nervoze pokazala je da je svetska ekonomija složen organizam koji ne reaguje samo na jedan impuls. Dok su se predsednici bavili mapama i garancijama, centralni bankari su se bavili kamatama, korporacije su se bavile zaduživanjem, a potrošači su se nadali da će mir u svetu konačno značiti i mir u njihovim novčanicima. U tom procepu između geopolitičke nade i ekonomske strepnje, čuli su se šumovi pravih, sistemskih problema koji ne zavise od ishoda jednog samita, ma koliko on istorijski bio.
Dobro došli u Biznis sredom, naš pregled svetskih, regionalnih i domaćih ekonomskih dešavanja.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
