U poslednje vreme, multilateralizam prolazi kroz težak period. Naročito u Ujedinjenim nacijama. Savet bezbednosti UN nije uspeo da spreči rusku invaziju na Ukrajinu, a rat bukti i u Gazi i u Libanu. Na konferencijama koje se bave problemima klimatskih promena nisu podstaknute nikakve konkretne akcije koje bi dovele do ispunjavanja globalnih klimatskih ciljeva, a ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija ne samo što su skrenuli s koloseka, već su, može se reći, i krenuli unazad.
Štaviše, vrednosti mira, bezbednosti i saradnje koje UN proklamuju, nikako se ne uklapaju u sumorni pejzaž današnjice, kada besni toliko ratova, protekcionizam raste, a svet se deli na sve više koalicija i blokova.
Ali čak i u jeku geopolitičke recesije, globalna saradnja i dalje je moguća. Generalna skupština UN je 22–23. septembra održala svoj prvi Samit budućnosti. Bio je to, između ostalog, test sposobnosti Ujedinjenih nacija da se uhvate ukoštac sa jednim od najvećih svetskih transnacionalnih izazova: veštačkom inteligencijom. I koliko god to čudno i iznenađujuće zvučalo, UN su taj test uspešno položile.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
