Prvi deo istraživanja pročitajte OVDE.
***
Podsetimo, i pored sankcija na uvoz nafte i gasa, posebno u Evropskoj uniji, i posledičnog gubitka velikog dela tržišta, cene energenata su toliko porasle da su ovi potencijalni gubici za rusku privredu u vrlo kratkom roku sanirani. Štaviše, Rusija je znatno preorijentisala svoj izvoz nafte ka Azijsko-pacifičkom regionu, tako da je udeo budžetskih prihoda od proizvodnje nafte i gasa u ukupnim budžetskim prihodima ostao visok i budžetski prihodi su ostali rastući što je omogućilo ekspanzivnu državnu potrošnju uz podnošljiv budžetski deficit .
Osim toga, rastući i stabilni budžetski prihodi omogućeni su i zahvaljujući značajnom izvozu metala i poljoprivrednih i petrohemijskih proizvoda. Skupa, značajan izvoz uz pad u uvozu, vodili su pozitivnom tekućem računu sa inostranstvom (višak izvoza nad uvozom) i posledično, visokim i relativno stabilnim deviznim rezervama (Grafikon 1).
Grafikon 1. Tekući račun i devizne rezerve (u mlrd. USD)
Napomena: Amerika, EU, Kanada, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Singapur i Švajcarska su početkom 2022. zamrzli ruske devizne rezerve u vrednosti od oko 300 mlrd. USD.
Izvori: Central Bank of the Russian Federation; World Economic Outlook Database – October 2023.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
