U savremenim društvima država ima na raspolaganju različite mehanizme kojima može da utiče na ekonomske tokove, cene i dostupnost robe na tržištu. Jedan od instrumenata koji se ponekad primenjuje jeste ograničavanje trgovačkih marži. Ova politika podrazumeva da država propiše do koje visine prodavci – najčešće prodavnice ili lanci snabdevanja – mogu da uvećaju cenu proizvoda u odnosu na nabavnu cenu po kojoj su ga kupili od proizvođača ili veletrgovca.
Drugim rečima, trgovačka marža je razlika između nabavne i prodajne cene, a njeno zakonsko ograničenje znači da ta razlika ne može preći određeni procenat. Ciljevi uvođenja ovog mehanizma mogu biti različiti, ali se u osnovi odnose na regulisanje odnosa između proizvođača, trgovaca i potrošača.
U tom kontekstu, 28. avgusta ove godine Vlada je usvojila uredbu kojom se trgovačka marža ograničava na maksimalnih 20 odsto. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ova mera se odnosi na 20.000 proizvoda, očekivano sniženje cena u proseku iznosi 10, 15, 20 odsto i “… cene će biti niže za 80 odsto namirnica koje građani svakodnevno kupuju u prodavnicama”.
Mera će biti na snazi šest meseci, uz mogućnost produžetka za još šest meseci. Ograničenje marži primenjuje se na velike trgovinske lance čiji je poslovni prihod u 2024. godini bio veći od 4,5 milijardi dinara. Ovo uključuje 24 najveća trgovinska lanca, dok će mali prodavci, posebno oni u ruralnim područjima, biti izuzeti kako bi se očuvala njihova konkurentnost i opstanak.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
