Zašto je najskuplja stvar u životu perspektiva?
Ponovno gledanje serije „Breaking Bad" pokazalo mi je da ono što ti se činilo kao nekakvo, zapravo, posle nekog vremena, može da izgleda kao nešto sasvim drugo
Ne postoji nikakav fenomen “Belog lotosa”
Koliko je "Beli lotos" zapravo priča o obesnim buržujima, a koliko o samoj ljudskoj prirodi?
Generacija kojoj jutro sve promeniti neće
I sada, kao odrasli ljudi, gledamo u realnost koja izgleda poput onog košmara iz kog se probudiš s olakšanjem što je sve bio san, a onda ponovo zaspiš i – bam! – košmar se nastavlja tačno tamo gde je stao
Isus je u tridesetima imao dvanaest prijatelja. A ti?
Šala o Isusu u tridesetima sa dvanaest prijatelja pominje baš tu deceniju života svakog od nas kad nam se dešavaju najveće životne promene. Ako bismo uzeli u obzir seriju „Prijatelji", dobro pitanje je šta bi se sa njima desilo nakon finalne epizode. Verovatno je dobro što tvorcima ove serije nije palo na pamet da prave nekakav nastavak
Gde je i šta sad radi tvoja srodna duša?
Priča o "love-hate" iskustvu sa serijom "Still up", jednoj od onih nepopularnih serija sa nametnutom poentom
Granice, braćo moja, a ne zvona i praporci
Ako su te celo detinjstvo učili da budeš dobra devojčica ili dobar dečko i radiš šta ti se kaže, onda će – naravno – da ti bude teško da kao odrasla osoba kažeš da nećeš da radiš šta ti se kaže i da si potpuno u miru s time da u toj i toj situaciji nisi dobra devojčica ili dobar dečko
Zašto je Keri Bredšo gora od Tonija Soprana
Ono što me je najviše iznenadilo u najnovijoj interpretaciji serije „Seks i grad” jeste koliko je patologije u toj seriji normalizovano. Ali je i dalje volim...
Zašto je ljubav u detinjstvu toliko bitna?
Srce mi se slomilo negde na pola sezone serije „Bodies” gde shvatiš da je glavni zlikovac Ilajas Meniks u ovoj seriji zapravo jedan nevoljeni dečak
Zašto nam je bol i dalje tabu tema?
Svaki taj bol koji nam se prirodno dešava pripada nam i potrebno je da ga proživimo. Baš onda kad pokušavamo da ga otupimo, rizikujemo da ga još više usložnimo i otežamo
Dokle više sa navikama uspešnih ljudi?
Sve te poruke su da si, ako ne želiš da budeš fokusiran kao stršljen na kokainu većinu svog budnog vremena, bezvredno ljudsko biće
A šta ćemo s tim muškarcima?
Da li je moguće da feminizam stvarno postigne ono što mu je cilj ako muškarce ignorišemo ili puštamo da veruju da smo nekakvi neprijatelji
Zašto sreća nije ono što ti treba
Kad bismo bili srećni od jutra do mraka, vrlo brzo bismo padali od umora, potpuno nesposobni da radimo išta što zahteva fokus. I zato jeste tačna ona izreka da ne postoji sreća kao takva već da postoje trenuci sreće
Zašto ne treba da bežite od usamljenosti
U to da usamljenost jeste „bad guy” nema nikakve sumnje, bitno je ne demonizovati je jer nam određen stepen nje tokom života pripada, baš kao i činjenica da se život neumitno sastoji od patnje, tuge, padova, neuspeha, stresa
Ko se boji smrti još
Čarli Braun kaže Snupiju: „Jednog dana ćemo umreti”, a Snupi mu odgovara: „Da, ali svih ostalih dana ćemo živeti”
Svi je želimo, ali niko ne zna šta je?
Svako od nas je odgovoran za svoju slobodu. I zato je možda najbolje početi od pospremanja svoje glave. Svog dvorišta. Pa tek onda izaći na ulicu
“Hvala na razumevanju” da se nosi u tri lepe
Šta se to dogodilo s ljudskim mozgom pa komuniciramo kao jeftini ali veoma nadrkani algoritmi
„Zašto ne odeš, koji ti je đavo?”
U seriji „The Office” je jasno zašto ostajemo u disfunkcionalnim odnosima, jer to je ipak serija, ali zašto je tako i u stvarnom životu, zašto ostajemo u odnosima koji ne samo da nam nisu funkcionalni već nas često čine i nesrećnima, bolesnima, otupelima?
Pravda za zonu komfora
Živimo u tiraniji pozitivizma i nekakvog pošto-poto ličnog razvoja u kojoj nije dozvoljeno ne biti po ceo dan nasmejan, a kamoli nesrećan, tužan, uplašen. Ne, nikako, moraš biti najbolja verzija sebe (još jedna fraza od koje dobijam osip na nervnoj bazi), inače nisi vredno ljudsko biće
