Često se u javnosti postavlja pitanje da li i dalje živimo u unipolarnom globalnom poretku. U međunarodnim odnosima polarnost (polarity) odnosi se na raspodelu moći. Konkretnije, u međunarodnoj areni dominantne države deluju kao polovi koji privlače resurse i vrše uticaj na globalna kretanja. U ovom kontekstu, postoje tri vrste polarnosti globalnog poretka – unipolarnost (unipolarity), bipolarnost (bipolarity) i multipolarnost (multipolarity).
Unipolarni globalni poredak je onaj u kojem jedna supersila dominira i ne postoji država koja može da dovede u pitanje njenu dominaciju. Primer za unipolarni period je suverena dominacija Amerike od pada Berlinskog zida pa sve do nekoliko godina unazad.
Bipolarni globalni poredak je onaj u kojem dve supersile dominiraju, odnosno bore se za dominaciju i u tom procesu prisiljavaju ostale države da izaberu stranu. Primer za bipolarni globalni poredak je borba za dominaciju između Amerike i Sovjetskog Saveza tokom perioda Hladnog rata (Cold War), od završetka Drugog svetskog rata pa sve do pada Berlinskog zida.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
