Nemačka pod oružjem i Evropa kao oaza slobode (VIDEO)

Dobro došli u LXXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U fokusu ove epizode je Savezna Republika Nemačka, rezultati izbora, mogući scenariji i promene koje se očekuju u toj zemlji sa novom vladom koju će predvoditi Fridrih Merc. Povratak demohrišćana na vlast u Berlinu imaće veliki uticaj na EU kao i na odnose Evrope sa Amerikom, Rusijom i Kinom.

San o Nemačkoj kao „Velikoj Švajcarskoj” bio je ozbiljno uzdrman ruskom invazijom na Ukrajinu a definitivno je pokopan povratkom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu. Izjave budućeg kancelara Merca da svet neće čekati Nemačku, da je neophodna emancipacija od Amerike, kao i reforme unutar EU s ciljem dubljih integracija – ako ne svih članica, onda onih koje kolokvijalno naziva „dobrovoljcima” – indikator su da su u Nemačkoj spremni da rade sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom na izgradnji evropske suverenosti i geostrateške autonomije.

Naoružavanje Nemačke nije vest koju treba olako uzeti, prethodna dva u 20. veku su imala katastrofalne posledice po Evropu i njenu ulogu u svetu. U oba rajha nemačka vojska i militarizam imali su odlučujuću ulogu, bilo da se radi o Drugom rajhu kajzera Vilhelma II ili o Trećem rajhu Adolfa Hitlera.

Čini se da u Vašingtonu nisu shvatili kakve sve implikacije nosi sa sobom odluka o ekstra ulaganju od 200 milijardi evra u „Bundesver” plus povećanje izdvajanja za vojsku i odbranu do tri odsto bruto društvenog proizvoda, što u slučaju Nemačke znači preko 120 milijardi evra svake godine!

Nemački militarizam je dva puta uništio Evropu, možda će treći put da je spase, ali to je postala jednačina sa nepoznatom, imajući u vidu da trećina Nemaca glasa za antisistemske stranke, ekstremnu desnicu i radikalnu levicu. Uz to, za razliku od zapadnog dela zemlje gde su prošli kroz poluvekovnu kolektivnu terapiju „demilitarizacije” – najveći pacifistički pokreti u Evropi tokom Hladnog rata su bili u SR Nemačkoj – u istočnom delu im je usađivan u glavu pangermanizam. Rezultati tek održanih izbora za Bundestag su delimično posledica dvaju pristupa.

ZNAČAJ REZULTATA NEMAČKIH IZBORA ZA EVROPU

Izborni rezultat u Nemačkoj, ali i formiranje vlade u Austriji bez ekstremno desničarske Slobodarske partije Austrije, pokazatelj su da koliko god bila slaba, razjedinjena, napadnuta sa svih strana, Evropa ostaje jedina planetarna oaza slobode, prava i bedem ekstremističkim i autokratskim naletima. Laburista Kir Starmer uz hiljadu problema vodi britanski brod kroz geopolitičku oluju, Emanuel Makron je pokazao mnogo veću žilavost nego što se moglo pretpostaviti nakon poraza na parlamentarnim izborima, Đorđa Meloni i pored jakih veza sa Donaldom Trampom i Ilonom Maskom i dalje je na „palubi evropskog broda”.

Osim što su, uslovno rečeno, proevropske partije u Nemačkoj osvojile više od 60 odsto glasova, demohrišćani i socijaldemokrate mogu da formiraju koalicionu vladu bez trećeg partnera. Treća dobra vest je da kampanja Ilona Maska na Iksu za ekstremnu desnicu, eksplicitna podrška američkog potpredsednika Džej Di Vensa Alternativi za Nemačku devet dana pred izbore, kao i pomoć armije ruskih botova na društvenim mrežama AfD-u, nisu pomogli Alis Vajdel da dobije više od 20 odsto glasova koliko su joj davala sva istraživanja javnog mnjenja u poslednjih godinu dana.

Pregovori o koalicionoj vladi biće veoma teški i sa brojnim preprekama. Najava Merca da će nova vlada biti operativna do Uskrsa je vrlo optimistična imajući u vidu prethodno iskustvo.

CDU će se koncentrisati na tzv. reforme pro biznis, a to je smanjivanje poreza, birokratije, redimenzioniranje socijalnih davanja. SPD će braniti tzv. Welfare, minimalne plate, štaviše tražiće povećanje minimalne cene sata na 15 evra, a braniće i postojeći penzioni sistem.

Oko pitanja migracija i stranaca neće biti većih problema jer je svima jasno da je neophodno primeniti rigidnu i strogu politiku, naravno uz poštovanje evropskih standarda, bez zatvaranja granica i dovođenja u pitanje Šengenskog sporazuma.

Oko raspodele ministarstava već postoje prve projekcije. Po uobičajenom pravilu ministarstvo spoljnih poslova će otići u ruke manjeg partnera u koaliciji, odnosno lidera SPD-a Klingbajla, dok će CDU, odnosno CSU dobiti ministarstvo odbrane a Boris Pistorijus će se preseliti u ministarstvo unutrašnjih poslova. Može se reći da će, uz kancelarsku funkciju Merca, Pistorijus biti drugi čovek po važnosti u vladi imajući u vidu centralno mesto sprovođenja reformi vezanih za pitanja stranaca, migracija ali i sigurnosti i borbe protiv terorizma.

U posleratnoj nemačkoj istoriji krajevi decenija su bili nekoliko puta prekretnice. Godine 1949. došao je na vlast Konrad Adenauer i sa njim politika vezivanja za Zapad i SAD, tzv. Westbindung. Dvadeset godina kasnije druga gromada nemačke povesti kancelar Vili Brant lansirao je tzv. Ostpolitik ili politiku otvaranja prema istoku. Godine 1989, Helmut Kol je spremno dočekao pad Berlinskog zida i otvorio vrata ujedinjenju Nemačke. Zaokret CDU ka centru i preuzimanje levičarskih i ekoloških politika od SPD-a i Zelenih, u režiji kancelarke Angele Merkel, počeo je nakon njene pobede na izborima 2009. godine.

Na Mercu je najteži zadatak da 2029. ne uđe u istoriju kao godina u kojoj je Alternativa za Nemačku pobedila na izborima a u Berlinu Alis Vajdel sela u kancelarsku fotelju i promenila kurs Savezne Republike.