Srbija je ili nije mala, ali je u jednom veku čak trojicu Stojanovića, velikih dizajnera dala. Sva trojica nose isto prezime, mada nisu u srodstvu. Sva trojica su se bavila reklamom. I sva trojica su bili profesori. Dvojica od njih čak imaju i isto ime. Dvojica imaju i poznate nadimke. Jedan je učio Milenu Pavlović Barili. Jedan je predavao Momi Kaporu. Samo jedan je živ. I samo jedan je streljan.
Dragoslav Stojanović Sip i Slavimir Stojanović Futro biće teme nekih narednih Velikih priča.
Dragoslav Stojanović o kome je ovde reč, najstariji je među Stojanovićima. Vrlo rano, već kao tinejdžer izlaže crteže u javnosti i od tada neće biti predratnog lista koji nije objavio bar neki od njegovih radova. Bio je dizajnerska zvezda pariskih filmskih magazina. Ilustrovao je veliki broj knjiga. Kreirao je brojne logotipe i oglase, a verovatno je i naš najpoznatiji autor reklamnog plakata između dva svetska rata. Poznati pisac Veljko Petrović napisao je njegovu biografiju. Bio je veliki prijatelj, na primer, s Branislavom Nušićem. Dragoslav Stojanović je naš prvi profesionalni grafički dizajner. I jedan od najuspešnijih. I malo ko danas za njega zna.
Čovek bez biografije
O Dragoslavu Stojanoviću nema podataka u ULUS-u. Ne postoji njegov dosije u arhivu prosvetnih radnika. Nema ga kod Miodraga B. Protića u Srpskom slikarstvu XX veka. Niti kod Lazara Trifunovića u Srpskom slikarstvu 1900–1950. Ne pominje se u Istoriji srpske umetnosti kod Slobodana Maldinija. Na Vikipediji, u tekstu o Likovnoj školi, koju je pohađao, i Kraljevskoj akademiji, gde je bio predavač, ne pominje se njegovo ime. I kada je reč o srpskoj karikaturi, izostaje njegovo ime…
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
