U mnogobrojnim analizama koje danas možete pročitate na temu „zašto TV rejtinzi NBA padaju“, jedna od suvislijih procena je ta da ligi nedostaje mladih, široj publici atraktivnih domaćih zvezda. Liga američkih profesionalaca je zaista u poslednje vreme prigrlila dosta globalog talenta – poslednjih šest laureata nagrade za najkorisnijeg igrača bili su stranci, a najverovatnije će i ove godine pobediti neko rođen van granica SAD.
I koliko god to bilo dobro na globalnom planu, lokalno, NBA zaista ima određenih problema u marketiranju mladih asova odgajanih „od Aljaske do Meksika“.
Istorija američke profi košarke nam govori da je komercijalni uspon iste počeo upravo zahvaljujuči velikim rivalstvima iz osamdesetih. Medžik Džonson i Lari Bird, Majkl Džordan i Čarls Barkli, Hakim Olajdžuvon, Dejvid Robinson i Patrik Juing, Šek i Kobe protiv ostalih pa onda i sebe samih, Lebron, Durent i Kari, gotovo smo uvek imali nekakve sveameričke sukobe „dva sveta“ koji bi privlačili gledaoce (ne pokušajte da mi podvalite Juinga i Hakima kao „strance“).
Nikola Jokić, Luka Dončić, Janis Adetokumbo i drugi koji nailaze (u vas gledamo, Viktore Vembanjama) su svakako vrhunski košarkaši, ali američka ih publika ne nalazi ni izbliza onoliko harizmatičnim koliko njihove prethodnike. Što je, u neku ruku, i logično.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
