Tekst je originalno objavljen u novembarskom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.
Piše Serž Alimi
Prevod Matija Medenica
***
Pobeda Baraka Obame na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama 2008. godine trebalo je da najavi dolazak nove Amerike – raznovrsnije, pametnije i pravednije. Tada rasprostranjeno uverenje nalagalo je da ova pobeda demokrata nije predstavljala ideološki ili politički raskid s prošlošću – prvi afroamerički predsednik u istoriji zemlje bio je intelektualac koji je izbegavao sukobe – koliko rezultat demografske i sociološke metamorfoze. S jedne strane, dolazak novih migranata uporno je smanjivao udeo belih birača, koji su uglavnom podržavali republikance. S druge strane, nove, obrazovanije, a samim tim i osvešćenije, generacije zamenile su one pre njih, svezane za zastarele tradicije.
Najava takvog blagostanja tim se pre više činila kao predskazanje jer nije zahtevala gotovo nikakav trud ili borbu, budući da se demografija uzdigla na nivo političke sudbine. Ova dobra vest opčinila je evropsku socijaldemokratiju, koja se sama nalazila u krizi. U Francuskoj je inspirisala nastanak „Terra Nova strategije“, koju je istoimena fondacija predstavila u maju 2011. godine u nastojanju da pomogne Dominiku Stros-Kanu, tadašnjem generalnom direktoru Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da odnese pobedu na predsedničkim izborima naredne godine. Ovaj nekadašnji ministar ekonomije iz redova socijalista već je 2002. godine naširoko teoretisao o tome da je levica izgubila radničko glasačko telo i da se s tim treba pomiriti. „Terra Nova“ je postulirala da će novi blok, sastavljen od žena, mladih, obrazovanih, „manjina i stanovnika siromašnijih kvartova“, tj. francuski pandan „Obama koalicije“, omogućiti evropskim socijaldemokratama da prevaziđu gubitak naklonosti svog tradicionalnog biračkog tela. „Istorijska koalicija levice usmerene na radničku klasu je u zalasku“, analizirala je „Terra Nova“. „Rađa se nova koalicija: ‘Francuska sutrašnjice’, mlađa, raznovrsnija, feminizovanija.“ Znamo kako je to prošlo.
Danas je razočaranje još veće u Sjedinjenim Državama. Da su ovog novembra na izborima snage odmerili jedan ostareli i onemoćali predsednik i Donald Tramp, rezultat bi imao manji značaj. Međutim, ne samo da se činilo kako Kamala Haris predstavlja oličenje „nove Amerike“ – radosne i multikulturalne – naspram osvetoljubivog rivala namerenog da vrati tobože izgubljenu veličinu Americi („Make America Great Again“, ili skraćeno MAGA), već je kandidatkinja demokrata u kampanju ušla uz podršku jedinstvene partije, ogromne svote novca i blagonaklonih medija. Osim toga, nije pravila velike propuste i nadmašila je bivšeg predsednika tokom jedinog televizijskog duela. Uprkos svemu tome, Tramp je ostvario nesumnjivu pobedu koju demokrate ovog puta nisu mogle da pripišu mešanju Vladimira Putina. Iz njihove perspektive, nije najgore to što je Tramp, uprkos uvredama, suđenjima, osudama i umešanosti u pobunu na Kapitolu, između 2016. i 2024. godine uvećao broj svojih glasača, već to što je tih trinaest miliona dodatnih glasova u velikoj meri došlo iz redova „nove Amerike“. Jer, Tramp svoj reizbor ne duguje toliko mobilizaciji unutar svojih tradicionalnih uporišta (ruralni krajevi, evanđelisti i belci), koliko preokretu značajnog broja mladih, hispanoamerikanaca i crnaca.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
