Sve miriše na 1968. godinu. Prvi put od tada predsednik SAD ne trči za drugi mandat a kandidat demokrata nije osoba koja je pobedila na preliminarnim partijskim izborima. U ovoj izbornoj kampanji pucalo se na predsedničkog kandidata, nije od ubistva Boba Kenedija 1968. godine. Trampa porede sa Hitlerom, Musolinijem, nazivaju ga fašistom, a on je samo bizarna verzija Ričarda Niksona bez Henrija Kisindžera. Ironija sudbine je da bi Kamala Haris bila prva Kalifornijanka posle Dika u Ovalnoj sobi Bele kuće (Ronald Regan je iz Ilinoisa i tek se u tridesetim godinama preselio u Kaliforniju).
Ključna razlika između dva scenarija u noći između petog i šestog novembra je ta da niko ne sumnja da će demokrate, ako izgube, prihvatiti poraz, dok je prilično rašireno uverenje da se Tramp i njegovi sledbenici neće pomiriti sa negativnim ishodom. Pitanje je samo koliko će reakcija “trampista” biti nasilna i masovna. Pozitivna okolnost je da za razliku od pre četiri godine Tramp nije na adresi Pensilvanijska avenija 1600 u Vašingtonu i aktuelna vlast ima sve poluge da suzbije nerede širih razmera.
Ipak, sledećeg utorka ključna bitka se ne vodi za Belu kuću, već za Kapitol Hil, to jest za kontrolu Predstavničkog doma i Senata. Trenutno republikanci drže u rukama donji dom Kongresa a demokrate gornji dom. Prema prognozama, bitka za Predstavnički dom će biti veoma neizvesna, gotovo koliko i predsednička, dok će Senat, po svoj prilici, preći u ruke republikanaca, budući da je prilično izvesno da će demokrate izgubiti senatorska mesta u Zapadnoj Virdžiniji i Montani. U novom sastavu Senata odnos bi trebalo da bude 51 prema 49 u korist republikanaca.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
