Kada autor ima 77 godina i pred nas izađe sa delom koje se zove “Svemu dođe kraj”, svakakve misli počinju da se vrzmaju po glavi, a sasvim logično i neprilično je na pomenuto delo gledati kao na “buduće testamentarno” (pu-pu).
Srećom po nas, Rajko Grlić deluje dovoljno sveže i za fajt raspoloženo, dok njegov film umesto da bude testament i nekakvo naravoučenije budućim generacijama, pre deluje kao uputstvo za regionalnu, narodnu upotrebu.
Tokom svoje karijere, tj. u većini svojih filmova Grlić je gledaocima servirao i “filozofski preporučivao” tri teme: ljubav, seks i oslobađanje od (političkih) stega. U svim njegovim filmovima glavni junaci su se ludo voleli ili su bili u očajničkoj potrazi za ludom ljubavi. Ta ljubav se pred Grlićevim, vazda voajerskim, očima uvek najbolje oslikavala kroz vrele scene seksa, gde je “skidanje glumica do kraja” verovatno bilo uslov pod kojim se pristaje na ulogu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se