Poput dijagnostike, sprečavanja i suzbijanja, lečenje obolelih od kovida 19 takođe je tokom prethodnih skoro pet godina prošlo kroz različite faze. Kada se pojavi nova bolest, zatečenim lekarima predstoje grčeviti napori da pronađu najefektivnije načine kako bi joj se suprotstavili. Pribegava se lekovima za koje se pretpostavi da bi mogli da deluju – po principu pokušavaj i omanjuj – pa se, po cenu mnogih razočaranja, s vremenom dolazi do sve boljih rešenja.
Za prve četiri godine protivpandemijske borbe, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je 13 smernica o lečenju kovida 19, da bi i svoju poslednju verziju, od 13. januara 2023, dodatno korigovala, poslednji put 10. januara ove godine. Zbog zluradih komentara o „nedoslednosti”, naročito čestih u podozrivim sredinama kao što je naša, valja istaći da je to normalan put napretka, zasnovan na stečenom iskustvu. Kako bismo drukčije proširivali granice naših saznanja?
Prvog oktobra ove godine oglasili su se američki Nacionalni instituti za zdravlje, čuveni En-Aj-Ejč, NIH. To je ustanova kojoj je marta 2020. poverena izrada protokola za lečenje kovida 19 zbog iskustva koje je prethodno stekla tokom suzbijanja pandemije side. Prve smernice za lečenje ove nove morije dala je već aprila 2020, a sada je procenila da je vreme da se, uz važeće mere lečenja, pruži osvrt na pređeni put i osvetle perspektive.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
