Šest godina posle epidemije kovida-19, gde se danas nalazi kinesko društvo? Posebno mladi, rođeni kada je XX vek već bio zatvoreno poglavlje? Odgovor se može tražiti u makroekonomskim pokazateljima, statističkim podacima, ali se može potražiti i na ulicama, u prizorima svakodnevnog života koji možda govore više od brojki...
Pošto ne jenjavaju spekulacije o poreklu kovida 19, grupa eksperata je u magazinu Nature analizirala sve dokaze i hipoteze koje kruže u javnosti
Nesporan je značaj superprenosilaca. Ostaje samo problem kako ih unapred otkriti u moru zaraženih „običnih“ ljudi
Više od polovine obolelih od kovida godinu dana kasnije još uvek ima jedan ili više simptoma, najčešće umor, teškoće u disanju, otežanu koncentraciju, loš san, depresiju, glavobolju...
Nošenje maske ima određen, mada ne spektakularan zaštitan efekat, koji je ipak dovoljan da ljudi narušenog zdravlja koriste tu zaštitu kada su na javnom mestu
Bespogovorna nojevska tvrdnja vlasti da smo „pobedili koronu" tačna je koliko i da smo pobedili NATO
Procene su da je pandemija odnela bar 20-30 miliona života, dakle realni brojevi su mnogo veći, što ukazuje na stvarni socijalni značaj kovida 19
Lekovi kojih nema u tekućim smernicama pokazali su se ili nekorisnim ili čak i štetnim
O poreklu kovida 19 na prvo mesto bi došla pretpostavka o „bežanju" virusa konstruisanog u laboratoriji u Vuhanu, a tek potom slede alternative o spontanom zaražavanju čoveka od slepih miševa
