Prvo je bio Donald Tramp, pa je došla Đorđa Meloni, a sada je, izgleda, došao red na Marin Le Pen (Žordan Bardela će biti premijer ako pobedi Nacionalno okupljanje, ali svi znaju ko upravlja partijom i Bardelom). Jedna po jedna, zapadne liberalne demokratije su primorane da se suoče sa tvrdom ili ekstremnom desnicom. Zajednički imenitelji svih uspona suverenista i populista su migracije, povećanje broja stranaca i posledična ksenofobija pomešana sa islamofobijom i anksioznošću o etničkoj zameni stanovništva.
U Americi smo prešli put od Niksona i Regana, preko Džordža Buša mlađeg, do Donalda Trampa. U Italiji je razvojni put desnice išao od demohrišćana, preko Berluskonija, uz kratku epizodu sa Mateom Salvinijem, do Melonijeve, a u Francuskoj je desnica odlazila sve više udesno od De Gola, preko Sarkozija, do Le Penove.
Najveća izlaznost na birališta Francuza u ovom veku za parlamentarne izbore je pokazala da je predsednik Makron bio u pravu kada je raspisao izbore. Čak osam miliona građana je više glasalo u nedelju nego tri nedelje ranije na izborima za Evropski parlament. Problem za Makrona je što on nije uspeo da mobilizuje glasače da se okupe oko njega, već protiv njega što je i rezultiralo porazom njegove koalicije.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
