Tekst možete pročitati i na engleskom jeziku – klikom OVDE.
Ovih dana sedim na stadionu bez prestanka i doživljavam vrlo intezivno i uzbudljivo iskustvo. Tek sada mi postaje do kraja jasno koliki je kulturološki uticaj fudbala i kako njegov folklor prikazuje sve društvene probleme sa kojima se suočavamo.
To nas dovodi do Škota. Oni sve što rade, rade na pravi način. Marširali su kroz Minhen, Keln i Štutgart i pevali, pevali, pevali. Čak i u gradovima u kojima nije igrala reprezentacija Škotske, inficirali su sve svojim vrhunskim humorom. Škotski navijači želeli su da igraju utakmicu protiv mog lokalnog kluba, Gerna. To se sve zbilo dan nakon njihovog poraza na otvaranju turnira, a posle utakmice svi su sedeli zajedno do duboko u noć. Ovaj turnir za njih je svečanost. Oni žele da budu deo Evrope, ovakve kakva je. Ako postoji nešto što me je najviše pogodilo od početka turnira, to je činjenica da su Škoti eliminisani.
Uzimanje učešća u svim ovim događajima, uzbuđenje koje svi delimo u pobedama i porazima, eskalacija emocija – to je poenta svih ovakvih sportskih događaja, o tome je ovde reč, i nije važno da li se utakmica igra na velikoj fudbalskoj areni, ili na seoskom terenu.
Ovakvi događaji nas čine otpornijim na sve probleme i sprečavaju da se ovom svetu dogode neke loše, teške stvari. To je umirujući efekat velikih sportskih događaja o kome pišu književnici i sociolozi i ja te efekte tumačim na sličan način.
Budimo to što smo. Budimo Škoti.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
