Vreme je za kviz

Ako danas postoji regionalno tržište u kulturi, ono je ograničeno na pop i narodnjačke muzičare. Tek poneki pisac pređe granice novih država. Možda je ključ u tome što je Jugoslavija, već po svojoj složenoj višenacionalnoj i multikulturnoj strukturi, bila neka vrsta globalne sredine. Svako delo koje bi se probilo na opštejugoslovensko tržište, već je prevazilazilo uske nacionalne okvire. Tako je i jugoslovenska kultura bila svetska kultura u malom. Otuda na primer, to dobro poznavanje geografije kod danas starijih Jugoslovena. A to je, znamo, deo opšte kulture.

Ovako je legendarni pobednik “Kviskoteke”, istoričar i čovek koji je, po sopstvenom priznanju, “25 godina pravio kvizove okružen kubikom rečnika, enciklopedija i leksikona”, pisao krajem 2020. godine. Povoda za tekst Predraga J. Markovića – jer o njemu je reč, naravno – bilo je tada nekoliko: preminuli su tada i Lazo Goluža, simbol opšte (jugoslovenske) kulture, i Aleks Trebek, voditelj “Džepardija”, simbol opšte (američke) kulture.

Ono što Peđa Marković tada nije mogao da zna – a nismo ni mi, da se ne lažemo, mada su se obrisi te ideje poodavno krčkali – jeste da će i prethodnu godinu provesti “praveći kvizove”. Tačnije, ovaj jedan kviz, “Uhvati zeca”, koji je sada otvoren svim registrovanim korisnicima sajta Velike priče, bez potrebe da imate pretplatu. Mada sa pretplatom dobijate ceo “paket”, što sem dnevnog kviza i vikend-specijala uključuje sve tekstove svih naših autora, bogatu arhivu, audio i video produkciju…

A to što će taj kviz, kao i ceo ovaj sajt, “preći granice država”, to je samo dodatni bonus.

I nešto što čini “Uhvati zeca” originalnim proizvodom: otkako je pandemija izmenila naše živote, ljudi su poželeli da se dobro zabave a da u isto vreme slušaju činjenice, zbog čega gotovo da nema sajta bez neke vrste kviza, makar onog ad hok.

Klikće se to, evo odaćemo vam i mi tu tajnu, i to je jedan od razloga što svi potenciraju “trivije”. Ali u moru istovetnih pitanja, ili onih koja pravi sada već sveprisutna veštačka inteligencija – koja mnogo greši – čitaoci Velikih priča, eto, imaju privilegiju da se svakog dana takmiče sa čovekom koji je i u onoj velikoj državi bio simbol znanja.

Nije ni to slučajno, kad smo već kod toga što se danas naziva regionom ili, kako mi volimo da kažemo, što je “na jeziku koji svi razumemo”.

“Svaki ugledniji žiri, svaka komisija za doktorat u toj zemlji, mogli su da biraju članove iz jedne velike baze. Tako su autori pitanja za ‘Kviskoteku’ i članovi žirija bili vodeći hrvatski akademici i leksikografi, Darko Novaković, Boris Senker, Žarko Domljan. Od njih je najzanimljiviji bio Pavao Pavličić, dobitnik NIN-ove nagrade i jedan od rodonačelnika žanra trilera u književnosti i kinematografiji Jugoslavije. Otuda ti neobični zapleti u pitanjima za ‘Kviskoteku’ koji se i danas pamte.”

Nije da se hvalimo, ali se hvalimo

Tom stazom – one “trivije” koja nagrađuje ljude koji su radoznali, koji vole da se informišu, koji u glavi drže mnogo “nepotrebnog znanja” (mada je taj izraz sam po sebi dosta glup!) – krenule su i Velike priče. Da pokažemo da (opšta) kultura nije netragom nestala, da se i dalje ceni znanje – pa makar od toga imali “samo” čestitku kada osvojite celih 10 bodova na dnevnom kvizu “Uhvati zeca”! – da vam malo ulepšamo dan.

Jer, eto i još malo profesionalnih tajni koje delimo sa vama čitaocima: kviz “Uhvati zeca” najviše se igra ujutru. Em što tada lepo radi mozak, em što ga je lako odigrati na bilo kom uređaju, em što sve to možete da obavite brzo, na pauzi za doručak, dok pijete kafu ili, hm, radite nešto drugo, em što je baš lepo početi dan kada saznate nešto novo. Ili dobijete pohvalu. Ili se takmičite sa kolegom, prijateljima, članovima porodice.

Pa će vas tako – evo random izbora iz ovonedeljnih kvizova – pitati da li znate koja je država proglasila partizanske pesme za nematerijalnu kulturnu baštinu, koji je bio poslednji film Dragana Kresoje, ko je bio Kapetan Leši, odakle je Stevo Grabovac, čiji je selektor Murat Jakin, koja pevačica glumi Boga u jednom filmu, pa i šta je šilježe.

Teško? Lako? Svakog dana deset takvih pitanja, a vikendom Veliki kviz znanja sa čak dvadeset, pa bujrum.

Istoričari bi vam pričali o proverama znanja i retoričkih sposobnosti u staroj Grčkoj i Rimu. Psiholozi bi, ali to je već tema za jedan drugi tekst, rekli da su kvizovi igre koje mogu da raspire vašu kreativnost, da su one duboko ukorenjene u naše interakcije sa svetom, sa svojom mešavinom kognitivne stimulacije, društvenog povezivanja (slobodno podelite link kviza “Uhvati zeca”!), i urođene ljudske potrebe za takmičenjem i za osećajem postignuća.

Mi bismo dodali i nešto oko opuštanja, i da je “Uhvati zeca” idealan za ove letnje dane, posebno ako ste na odmoru.

I gle čuda, prvo pitanje današnjeg vikend-specijala je: koje je najveće ostrvo u Jadranskom moru?