Mnoga odrastanja svela su se na zadovoljenje materijalnih potreba. „Sine, jesi li jeo” i slične rečenice, obično u baba, obeležile su detinjstva širom Balkana (možda i šire). Dok se majke kunu u to da najbolje znaju svoju decu, često se iza toga krije npr. „znam kad je gladan/gladna”. A šta je sa unutrašnjosti? Bez ideje da se pokaže prstom i vikne „ti si”, istina je da su mnogi roditelji ipak u drugi plan stavili psihološko-emocionalne potrebe svoje dece. Razume se, iz najboljih namera ali sa određenim posledicama.
Roditeljstvu nas niko ne uči. Mada je istina da su tu sada razne školice i mnoštvo literature, kao da se u narodu nije primilo to da se majčinski instinkt možda ipak neće pojaviti iz vedra neba i da se roditeljima neće sve samo kasti.
Kao da se društvo oslanja na to da će nama majke, bake, očevi, deke, preneti neke veštine roditeljstva, kaže psihoterapeut i defektolog Ivana Sinđić.
“Međutim, društvo kao da zaboravlja činjenicu da mnogi nisu imali neke kompetentne roditelje, tako da nisu svi roditelji mogli da prenesu svojoj deci neke veštine roditeljstva. Čak su mogli da prenesu neke ne-veštine. Ne kažem ovo za sve, naravno da ima dobrih roditelja, ali isto tako ima i ljudi koji nisu imali od koga to da nauče. Bilo bi lepo da recimo u srednjoj školi postoji predmet roditeljstvo.”
Dok društvo cupka u mestu i na gurku napreduje u mnogim oblastima, ona od koje sve počinje, veština roditeljstva, čami u kolektivnom nesvesnom, u nadi da će se transgeneracijski sama kasti. Tako i bude, ali onda se transgeneracijski prenose loše formule, štetni obrasci i traume. Onda dođemo do nečeg nalik vicu o pripremanju hrane na određeni način uz obrazloženje „tako je i moja mama/baka”, a posle bude da baka nije imala drugi način (šerpu).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se