Da li znaš zašto volim Novi Amsterdam?

Veliki serijal Velikih priča povodom 400 godina osnivanja Njujorka otvaramo tekstom o njegovim prapočecima, iz pera našeg “holandskog” dopisnika Vladimira Novakovića

***

Koji je glavni grad planete Zemlje?

Je li vas to neko nekad pitao? Svet je postao jako čudan u poslednje vreme, ali ako bi neko bilo gde na našoj plavoj kugli bio upitan za mišljenje na tu temu, siguran sam da bi jedan grad odneo glatku većinu.

New York se ljudima može sviđati ili ne, znam ljude koji su u njega zaljubljeni, ali mene ne privlači mnogo, a ne bi ni toliko da mi tu ne stanuju kum i omiljeni hokejaški klub (#NoQuitInNY), ali veličinu mu je nemoguće poreći. Ne samo zato što je dugo bio najnaseljeniji grad na planeti, još duže u svojoj hemisferi.

New York je svet u malom, jer bi najviše ljudi na planeti htelo baš tamo. Iako bi mnogi što su tamo trenutno hteli da su negde drugde. Takvo je vreme. Grad na ušću Hudsona uvek je bio drugačiji.

Ovog meseca taj grad slavi veliki jubilej – 400 godina. Nije baš kao Beograd ili London, još manje kao Atina ili Damask. Ali četiri stotine godina je mnogo, a u ta četiri veka stalo je toliko toga da smo mogli da napišemo 400 priča. No, to ćemo ostaviti nekome tamo, mi ćemo se zadovoljiti znatno umerenijim brojem, koji će se pred vama pojaviti tokom ovog slavljeničkog meseca.

U prvoj epizodi ovog serijala bavićemo se prvom desetinom te istorije, vremenom kad zapravo nije ni nosio to ime. Dobro došli u Novi Amsterdam.

Od flamanskog sela do novog Vavilona

Naša priča počinje u Steenvoordeu, gradiću od 4000 stanovnika na krajnjem severu Francuske, smeštenom uz današnju belgijsku granicu, na polovini puta koji spaja Lille i Dunkerque. Nemojte da vas zbuni njegovo ime, većina naselja u onom delu Flandrije koji je posle 1713. ostao sa francuske strane, i dalje nosi holandska imena (dva pomenuta najveća grada u regionu zvali su se Rijsel i Duinkerken), a većina stanovništva je do pre 150 godina govorila zapadnoflamanskim dijalektom holandskog.