Kad pogledate top-listu čitanih knjiga, pa i najčitanijih tekstova u mnogim medijima (pa i na našim Velikim pričama), iskočiće najmanje jedna psihologija. Sve je više podkasta na tu temu (i mi ga imamo), sajtova, priručnika, a sve jer je ljudima potrebna podrška. Ništa sporno, ni pogrešno.
Ali ta neosporna popularnost knjiga za samopomoć, podkasta i radionica o sreći, dokaz je konstantne želje da se život učini boljim.
Kakav god život da vodite, to je nekako prirodno stanje mozga. Da li nas on zavarava? Da li je moguće da su naši životi bolji nego što to mislimo?
Možda neko ima i dobar posao, i lepu porodicu, i kuću i prijatelje, i dovoljno novca za pristojan život, ali kao da nešto fali. Ponekad deluje kao da svi imaju bolji život nego osoba koja se to pita.
Često takve “uobičajene” stvari ne primećujemo, uzimamo ih zdravo za gotovo. Ne zato što smo nezahvalni ili glupi. To je zbog našeg mozga, i njegove sklonosti da se navikne na postojeće stanje, kako pišu Tali Šarot, profesorka kognitivne neuronauke na Univerzitetu koledž London i MIT-u, i Kas R. Sanstin, američki pravnik i nekadašnji član Kancelarije za informacije i regulatorne poslove Bele kuće u Obaminoj administraciji.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
