Za političke cinike, Evropska unija dugo je bila laka meta. Veličina i obim njenih ambicija i konstantna i prekomerna proizvodnja birokratskih apsurda pružaju dobru priliku za ismevanje, kako unutar evropskih krugova, tako i van njih. Međutim, sastanak koji je održan prvog februara kako bi se razjasnile razlike u udelu članica u višegodišnjem paketu finansijske pomoći namenjene Ukrajini, ponovo nas je podsetio da na prioritetnim problemima EU radi mnogo efikasnije nego što konvencionalna mudrost i evroskeptični populisti sugerišu.
Uspeh koji je na februarskom sastanku postignut, naravno, nije bio neminovan. Sastanak koji je još u decembru imao za cilj da Ukrajini obezbedi paket pomoći EU od 50 milijardi evra, završio se tako što je “serijski politički ucenjivač” i mađarski premijer Viktor Orban stavio veto na plan koji je zahtevao jednoglasnu podršku svih 27 zemalja članica. Kijevu je, dok se grčevito bori da odbije rusku invaziju, taj novac preko potreban za isplatu penzija, plata i drugih troškova u naredne četiri godine, a njegovu hitnost dodatno povećavaju novembarski izbori u SAD i u tom smislu neizvesna budućnost američke pomoći.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
