Dobro došli u XXVIII izdanje Georeporta. U ovoj epizodi je u fokusu pitanje da li je moguć novi planetarni sukob i da li je papa Franja bio u pravu kada je još 2014. godine rekao da je treći svetski rat počeo a da mi to nismo primetili jer je sastavljen od mirijade razbacanih ratova po planeti.
Treći svetski rat nije nešto što će se dogoditi sutra. Još uvek je moguće zaustaviti trku u sunovrat, ali je već prilično alarmantno što se priča o planetarnom sukobu i što nuklearni rat više ne deluje dovoljno odvraćajuće i užasavajuće kao pre deset ili dvadeset godina. Previše ljudi, pogotovo onih koji odlučuju o sudbini sveta, prenebregava upozorenje Alberta Ajnštajna: “Ne znam kako će se i kojim oružjem voditi treći svetski rat, ali mogu da vam kažem šta će se od oružja koristiti u četvrtom: motke i kamenje.”
Pojedini istorijski događaji mogu da dovedu do nepredviđenog ubrzanja koje može sve da nas odvede u neizvesnost novog planetarnog sukoba. Invazija Rusije na Ukrajinu to nije bila, napad Hamasa na Izrael i odgovor Jerusalima nije, ali bi napad Kine na Tajvan to bio. U Vašingtonu procenjuju da bi Peking na srednji rok mogao da bude spreman za invaziju na Tajvan, ali da nije isključeno da se to dogodi i ranije ako doživotni predsednik Kine Si Đinping proceni da su se uslovi stekli za napad na Formozu.
Susreti i samiti kao što je bio prethodni u San Francisku, služe za kupovinu vremena, odnosno SAD i Kina pokušavaju da zauzmu što bolju poziciju i da što spremniji dočekaju neizbežni sudar, koji ne mora nužno da se završi i planetarnim ratom.
Kako će izgledati Treći svetski rat
Treći svetski rat, ako ga bude, biće vođen na morima i okeanima, zato je temperatura u moreuzima i na strateškim prolazima ta koja nam može dati najbolji odgovor da li smo blizu novog planetarnog sukoba ili ne. Rat u Ukrajini ili rat Izraela i Hamasa, sami po sebi ne mogu da proizvedu treći svetski rat, ali mogu da motivišu Kinu da iskoristi zauzetost i moguću iscrpljenost SAD u oba ratna teatra da napadne Tajvan i ugrozi američku talasokratiju.
Osim što bi se direktno sukobili oko Tajvana i prolaza, sukob Vašingtona i Pekinga bi automatski zapalio Korejsko poluostrvo i neizbežno bi prouzrokovao ulazak Japana na strani SAD i Rusije na strani Kine. Evropska unija bi morala da stane na stranu SAD, dok su velika nepoznanica arapske zemlje i Turska. Indija bi, u to nema mnogo sumnje, ostala, uslovno rečeno, po strani, ali bi indirektno i logistički stajala uz SAD, Japan i Australiju, svoje saveznike u Kvadu.
Da li je moguć rat Kine i SAD
Strah od posledica haosa u kojem bi završio veći deo planete izbijanjem rata između Kine i SAD, kao i zdrav razum, trebalo bi da budu dovoljno jak odvraćajući faktor za dominantne igrače na geostrateškoj tabli. To ne isključuje poteze i ciljeve koji izlaze iz granica logike, pogotovo terorističkih pokreta kao što je Hamas, diktatora van svake kontrole po ugledu na Kim Džong Una, režima koji podrhtavaju kao što je islamski u Teheranu, država čija je egzistencija u opasnosti poput Ukrajine, imperija u deklinaciji kao što je ruska, planetarnih sila nestrpljivih da preuzmu hegemonsku ulogu kakva sve više postaje Kina.
Opaska Abrahama Linkolna “Ne treba obećavati ono što ne možemo da ne bismo morali da radimo ono što ne smemo” objašnjava zašto ne možemo da isključimo mogućnost planetarnog sukoba. Hamas i Iran su obećali uništenje Izraela, Vladimir Putin obnovu ruske imperije, Si Đinping povratak Tajvana pod suverenitet Kine. Obećanja čija ispunjenja nose sa sobom nuklearne pretnje.
Gledajte i slušajte podcast “Pantelićev Georeport” na YouTube i svim striming platformama.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
