E, vala smo se naslušali (s obe strane) retro narodnjaka tokom predizborne kampanje. Od Snežane Savić („Tri poljupca“) preko Zorice Marković („Lijte kiše“) i Merime Njegomir („Ruzmarin“), do Brenine „Četiri godine“ (godine duge). U postizbornom pokušaju održavanja optimizma, Vučić se sa raspoloženim društvom u prestoničkom „Ćaci baru“ (tako ga sami zovu) opredelio i za evergrin iz 1981. „Neznanka“ (Lepa je ko san, ime joj ne znam), koji izvodi Radiša Marković (pesmu je napisao Milutin Popović Zahar). Vučić se vidno veselio sedeći.
Na „ćaci partiju“ nije bilo melanholičnih pesama tipa „Tajna“ – kad je nekom ranijom političkom, možda i izbornom, zgodom muzički talentovani doktor Branimir Nestorović stajao držeći čašicu i blago se klateći pevao valjda „Tajnu“ – hit Bore Spužića Kvake sa stihovima „Stojim na uglu prosjaku sličan“, dok je iza njega ovekovečen harmonikaš kako uzima zalet za foršpil.
Nadrealnost scene obezbedio je i reporter N1 (moguće Mladen Savatović) koji se našao u kadru čekajući uključenje.
U svim tim šatorsko-kafanskim veseljima, i pre i posle izbora, Vučić nekako deluje neprirodno i usiljeno, kao da su ga pogrešnim marketinškim savetima doveli da se veseli.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
