Predsednik je bio kandidat na svakim izborima. Bio je i u kampanji, od najvećeg grada do najmanjeg sela, i tamo bi uživo govorio o ljudima iz svoje stranke, naizmenično ih grdeći i hvaleći. U isto vreme su bili lenštine koje samo njemu duguju svoju popularnost, i ljudi za koje treba glasati jer on veruje u njih. Lopovi s kojima će se on obračunati, samo ako ponovo dobije poverenje.
Predsednik je imao svoje medije, a ostale je smatrao lažovima. Bio je na svakom “svom” kanalu, non-stop, a kada nije bio na televiziji, eno ga na društvenim mrežama. Neprijatelje je žigosao kao naciste i fašiste i tvrdio da će cela zemlja otići u tri lepe – Predsednik nije bio od onih političara što biraju reči! – ako se ne bude glasalo za njega.
Uostalom, Predsednik je vodio zemlju kroz nekoliko najtežih kriza, u ovo doba, sa ovakvom Situacijom U Svetu, neophodna nam je stabilnost, i Predsednik je dao sve od sebe da ubedi svoje glasače – među njima su bili najbrojniji penzioneri, nekvalifikovana radna snaga, ljudi iz ruralnih delova zemlje – da samo sa njim nema neizvesnosti.
U tome mu je zdušno pomagala nova biznis elita, koja je prihvatila pravila igre i nije previše talasala; novi milioneri, koje je narod mogao da vidi kako se bahate dok su namirnice sve skuplje, listom su stali uz Predsednika.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
