Jedan politički atentat 28. juna 1914. izvršen u Sarajevu na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, habzburškog prestolonaslednika, od ruke srpskog nacionalnog revolucionara Gavrila Principa, izazvao je Prvi svetski rat.
Ovaj događaj nalazi se u svakoj enciklopediji u svakoj zemlji na svetu. Na svakom živom jeziku. Sa različitim, manje ili više verodostojnim, tumačenjima i ocenama. Istoričari svakojakih vrsta tokom ovih bezmalo stotinu i petnaest godina bavili su se naširoko i nadugačko ovom temom i njenim implikacijama.
U redu.
No, ono što se ne zna, ili se skoro ne zna, i što se neretko prenebregava i kod najpozvanijih evropskih devetnaestovekovaca, jeste velika slika perioda druge polovine pretprošlog stoleća. Naime, to je razdoblje bilo obeleženo učestalim ideološki motivisanim atentatima na krunisane glave i najviše nosioce vlasti uzduž i popreko ovog našeg starog kontinenta.
Ipak, samo taj jedan počinjen na Miljackoj promenadi tog sudbonosnog junskog dana pokrenuo je oružani sukob monumentalnih razmera koji je u četiri godine odneo petnaest miliona života.
Možda je bilo i drastičnijih i značajnijih atentata, ali nijedan od njih nije doveo do globalnog ratnog sukoba.
Ključno je pitanje upravo to. Zašto, nijedan drugi? Zašto baš Sarajevo?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
