A da malo razmislite o (svojim) izborima?

Da li ste razmišljali o tome zašto ste u životu pravili pogrešne izbore? Ili zašto ne razumete izbore drugih ljudi?

Pitanje za koga će ko glasati za vreme nedeljnog ručka je u mnogim porodicama postalo „klizav“ teren jer su deca i roditelji na suprotnim stranama. Još na predjelu bi krenula svađa, do supe „završili smo za sva vremena“, a ima i slučajeva izbacivanja iz kuće.

I to u Srbiji gde se svi kunu kako bi sve uradili za svoju decu samo da im bude bolje… Osim kada treba da se glasa.

Još devedesetih je bilo tih generacijskih podela prema vlasti, pa su mladi držali demonstracije na Terazijama, a za to vreme su njihovi roditelji, babe i dede bili na promiloševićevskom mitingu na Ušću.

Od tada potiče ona ideja da se babama i dedama sakriju lične karte da ne bi mogli da glasaju.

Kako sa neistomišljenicima, a u ovom slučaju su to ljudi koje volimo i sa kojima smo bliski – naši roditelji ili babe, dede, tetke, stričevi i drugi članovi familije – pričati o glasanju na izborima a da se ne posvađamo?

Psihologija uglavnom ima odgovore na sva pitanja.

Odgovor kako da pričate sa svojima možete da saznate u tekstu „Sakrij babi ličnu“: Kako da pričate sa njima o izborima.

Tu je i lakši izbor – za 100 najboljih romana napisanih na našem jeziku uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka koji su pokrenuli Nedeljnik i Velike priče.

Ovaj izbor je izazvao ogromnu pažnju, priča se mnogo o ovoj akciji. Mnogi su mi rekli i da prvo na Velikim pričama otvore da vide kako je tog dana neko glasao.

Kako do sada teče glasanje možete da pratite OVDE.

Najčitaniji tekst prošle nedelje na Velikim pričama je tekst Veljka Lalića “Kako smo opet pobedili” i kakve veze sa tim imaju redovi za Studentsku listu, a kakve Đorđe Lebović i Borislav Pekić?

Sve je oko izbora.

Pa zato bacite pogled i na priču o referendumskoj atmosferi, ili šta su sve studenti promenili?

Vreme ne može da se vrati kada razmišljamo o tome šta smo mogli bolje da uradimo. Ostaju lekcije. Ko hoće da uči.

Istorijske su najvažnije. Uče nas zašto sloboda mora uvek da se osvaja.

O tome je nova knjiga “Istorijske lekcije Milana St. Protića” u izdanju Nedeljnika.

U delu u kojem se bavi nama Protić analizira zašto Srbi uvek traže moćnog zaštitnika – od ruskog cara, preko Staljina i Čerčila, do Putina i Trampa. Da li je Srbija ikada bila demokratska zemlja. Dok o Petom oktobru piše kao učesnik, a ne kao posmatrač: „Znali smo protiv koga smo, nismo znali za šta smo.“

Knjigu u pretprodaji možete da naručite ovde.

Za to vreme svet se bavi opasnostima od veštačke inteligencije. Opravdano. Stvari su otišle predaleko, postaje opasno. Zamisli da ti “odmetnuta” veštačka inteligencija u vidu doktora kaže “U pravu si. Izvadio sam ti pogrešan organ” o čemu piše Ana Banko.

Za kraj, vratiću se opet na decu. Verovatno nema većeg gubitka od gubitka deteta i čitavih generacija mladih.

Zato pročitajte dirljivu priču o Sindi Kraford koja je izgubila sina.

“Demoni se ponekad samo sakriju ispod kreveta.”

I  dobro razmislite o izborima koje pravite.

Jedan dobar izbor je i da se pretplatite na Velike priče.